06.06.2018. КАДА СЕ МЛАДОСТ И ИСКУСТВО СУСРЕТНУ...

Данас, 6. 6. 2018. године у Гимназији „Вељко Петровић“ у Сомбору, Прим. Др Ђерђи Шарић и психолог Изабела Рашковић поделиле су са ученицима своја искуства у раду са онколошким пацијентима, кроз предавање са темом „Превенција рака, волонтери и удружење“.

Шта су присутни могли да чују и науче?

У нашем граду функционише Друштво за борбу против рака у просторијама “Центар Здравка“ који се налази на Стапарском путу Ц 12, где се свакодневно могу добити савети лекара или психолога, где онколошки пацијенти могу наћи утеху и подршку, али и уживати у радионицама и семинарима који се за њих организују. У „Ценру Здравка“ ради већи број волонтера који доприносе квалитету рада Центра и својим ангажовањем пружају помоћ широј и ужој околини. Предавање је посвећено причи о меланому, раку коже који је у порасту. Сваке године оболи у Војводини нових 150 особа, често су то и младе особе. Кожа је највећи орган на телу, и износи око 2 м3 површине. Занимљиво је да особе црне расе не могу да оболе од меланома. Већу предиспозицију за меланом имају: особе плаве или црвене косе; светле пути ; светлих очију (плаве или зелене); које приликом сунчања не поцрне него поцрвене.У ризику да оболе од меланома имају особе које имају велики број младежа. Када се младеж посматра треба на време уочити промене у његовом изгледу: асиметрију, неправилне ивице, више боја, издизање промене, раст младежа изнад 6 мм, и тада треба потражити помоћ стручњака и отићи на преглед. Ако се на време меланом дијагностикује најчешће се операцијом успешно решава и особа је надаље заштићена. Свако од нас одговорним поступањем према сопственом здрављу може спречити меланом.

У току ових летњих месеци требамо:
- избегавати сунце од 10-16 часова (на сунцу можемо боравити у периодима од 15 минута);
- пре одласка на плажу намазати крему са заштитним фактором (30 минута пре поласка, да кожа упије);
- количина нанете креме на једну површину (нпр. лице) треба да буде дужина од врха средњег прста дуж длана до зглоба.

Друга тема о којој је др. Шарић причала био је рак дојке. Рак дојке јесте чешћи код жена али и мушкарци могу да оболе. Да бисмо болест открили када је потпуно излечива, неопходно је једном месечно вршити самопреглед дојке , а једном годишње (од када се ступи у сексуалне односе) и преглед код лекара специјалисте. Иако је познато да је рак дојке чешћи код жена од 50, 60 и 70 година, најновија искуства докторице указују да и много млађе особе могу да оболе.

КАКО СЕ ВРШИ САМОПРЕГЛЕД ДОЈКЕ?

Насапуњаним рукама током туширања. Нпр. Жена стоји усправно са десном руком поред тела, а левом (супротном) руком прегледа целу површину десне дојке и обрнуто. Обавезно је прегледати и пазух. Преглед се ради полако и са благим додиром дојке (без притискања). Приликом прегледа треба извући брадавицу да се уочи да ли постоји исцедак, уколико постоји то је знак да треба посетити лекара. Код жена које су дојиле нормално је да постоји исцедак и неко време након престанка дојења. Код жена са великим грудима боље је преглед радити у лежећем положају на леђима са руком испод главе ( десна рука испод главе док се левом прегледа десна дојка).

Изабела Рашковић, психолог, ученицима је причала о „Психолошким аспектима превенције болести“.

Свима нам је познато да је стрес део свакодневнице и живот без њега не постоји. Стрес могу да изазову и позитивни и негативни догађаји у нашем животу. Међутим, када је стрес превелик он се може манифестовати на разне начине кроз нервозу, раздражљивост, нерасположење, агресивност, одбацивање друштва, несаницу ... а сви ти симптоми стреса што су дуже присутни више штете нашем организму и доводе до пада имунитета што доводи до тога да смо подложнији прехладама, вирусима... болестима које се у психологији називају психосоматске болести. Код психосоматских болести узрок јесте стрес, али болест се манифестује на телесном плану.

Да бисмо смањили стрес и уживали у животу када и колико год је могуће требамо:

- Схватити да нема живота без проблема, али да сваки проблем има решење.
- Проблеми су корисни. Развијају наше снаге/потенцијале.
- Проблем је прилика. „Ко зна зашто је то добро“.
- Променити перспективу. Проблем има више страна (могућности) само их треба уочити.
- Променити начин мишљења. Мислимо позитивно.
- Боље управљајмо временом.
- Не одлажимо обавезе.
- Приметимо позитивне ствари које нам се дешавају и будимо захвални на њима!
- Имајмо хоби.
- Не заборавимо хумор. Смех је лек.
- Волимо и пустимо да нас воле.
- Помажимо другима јер тиме помажемо и себи.

Предавање др Ђерђи Шарић и психолога Изабеле Рашковић могло је да подстакне младе да размисле о начину на који посматрају живот, о својим потенцијалима за помоћ оболелима и леченима кроз волонтерски рад, али надасве могли су да чују поуздане информације о меланому и раку дојке, и науче како их на време препознати и спречити.
Ово предавање у Гимназији „Вељко Петровић“ у Сомбору одржава се други пут и има тенденцију да постане традиционално јер је више него корисно за младе.

Радмила Бабичковић, проф. психологије