Гимназија“ Вељко Петровић” у Сомбору

Историја Школе

Гимназија Вељко Петровић, данас је најстарија средња школа у Сомбору, смештена је у средишту града, уз Трг Светог Тројства, на углу улица Доситеја Обрадовића и Лазе Костића. На том месту од давнина постоји школа..

Зграда је од жуте опеке (свилене цигле), основа је у облику неправилног слова Е, има приземље и два спрата. Архитекте је био Ласло Децер (Dőtzer László), стил је варијанта романтизма, разноврсно се види у разлици спратова. Зграда је завршена 1886. године, као и фискултурна сала, други спрат је дозидан 1938. године.

Гимназија је имала разна имена: A zombori állami főgymnasium ( Виша државна гимназија у Сомбору ), a zombori m.-kir.állami főgymnazium (Maђарско краљевска виша државна гимназија у Сомбору), A zombori m.-kir.állami gymnazium ( Maђарско краљевака државна гимназија у Сомбору ), Државна гимназија у Сомбору, Државна реална гимназија у Сомбору, Потпуна мешовита гимназија у Сомбору, Виша мешовита гимназија у Сомбору, Гимназија у Сомбору и Гимназија Вељко Петровић у Сомбору.

Сомборци су гимназију желели још од краја 18. века, а добили су је тек у Аустро-Угарској. Та држава је, као велесила, у време склaпања нагодбе, имала око 600 000 квадратних километара и око 35 милиона становника, од чега је на мађарски део отпадало око половине територије и становника. Уочи Првог светског рата у Угарској је било 245 гимназија..

Претходнице гимназије у Сомбору су, на неки начин Нижа реална школа од три разреда, одобрено средином 6. деценије, и четвороразредна Нижа гимназија, која је радила од 1869. до 1871. године. Градоначелник Сомбора Петар Вукићевић (1828-1905), један од најиницијативнијих руководилаца Сомбора, има највеће заслуге за отварање гимназије. Током разматрања буџета за 1872. годину, у Будимпешти се говорило о отварању гимназије у пределу који је углавном Србима насељен. Параграф 17, члана 44. Закона о националностима из 1868. године одређивао је оснивање образовних установа на матерњем језику у пределима где су насељене велике масе националности. Сомбор се није помињао као место гимназије, али је градоначелник Вукићевић покренуо, почетком 1872. године, слањем молбе влади у Будимпешти ради добијања гимназије. У молби је стајало да други градови у Бачко-борошкој жупанији већ имају гимназију. Сомборци су даље сматрали да имају предност и због тога што од 24 000 становника Сомбора 20 000 говори српски, а у околини овим језиком говорило је 60 000.

Мађарском владом је тад преседавао Деаков присталица грофа Мењхерт Лоњаи (Lónyay Menyhért, 1822-1884 ), министар вере и просвете био је Агоштон Трефорт (Trefort Ágoston 1817-1888), академик мађарске академије наука, после Јожефа Етвека, највећи реформатор мађарског школског система. У септембру министар Трфорт је обавестио градске власти да им се удовољава жељи, али су им одређене и неке обавезе.

Званично школа је отворена 15. октобра 1872. године, а са радом је почела 11. новембра 1872. године. Пошто се настава изводила на српском и мађарском језику, тешко је било наћи наставнике и због тога ниједан постављени наставник није се спремао за тај позив. Први директор био је Јожеф Кочмар (Крчмар), први наставници били су И штван Балинт, Деже Јесенски, Милан Костић, Јене Ковачевић, Јожеф Подхратци и Александар Деметровић. Школа је почела са четири нижа разреда и са 86 ученика, а 1876-1877. школске године настава је искључиво на мађарском језику, док је српски језик био наставни предмет за ученике којима је матерњи. Каснијим мењањем државе мењао се и наставни језик.

Рад гимназије није се прекидао ни у првом светском рату, иако је у зграду гимназије смештена болница.

Стварањем Краљевине СХС Сомборци траже у београду, и добијају почетком 1919., Државну гимназију на српско-хрватском језику. У гимназијској згради наставља да ради мађарска гимназија. Пошто је остало само мало ђака Министарство просвете је одлучило, 1923. године, да укине мађарску гимназију. Рат је учинио да је гимназија радила у тешким условима, материјалним и кадровским. Заснивањем Заједнице дома и школе 1931. године поправило се стање, а уочи Другог светског рата дограђен је други спрат.

Успостављањем мађарске власти априла 1941. године Гимназија је наставила рад, али на другом језику и са другим наставним планом и програмом. Гимназијалци су, као и у Првом светском рату учесници рата. За ослобођење Југославије живот је дало 47 гимназијалаца.

Нова власт је јануара 1945. год. обновила рад Гимназије и настава је почела најпре за редовне ученике првог и другог разреда и за тзв. течајце, тј. Гимназијалце чије је школовање прекинуо рат. за остале је настава почела марта 1945. године, ван зграде, у којој је остала војна болница до лета 1945. год. Када су се вратили у стару зграду, као и после Првог светског рата недостајали су и професори и опрема. Прве године настава је била по скраћеном програму до краја августа, док је нова школска година почела већ септембра и професори и ђаци нису имали одмора. Школске 1944-5. год. било је највише ученика 1185 у 33 одељења. Следеће године се прешло на нови наставни план и програм, омогућено је школовање на мађарском језику и дошло је до стварања две гимназије: Потпуне мешовите са српским наставним језиком и Непотпуне са мађарским наставним језиком, која је од 1953. год. била Потпуна и радила је до 1956. године. Од 1956. год. Виша мешовита гимназија у Сомбору изводи наставу на српско-хрватском језику и мађарском језику. Друштвено-језички и природно-математички смер су уведени 1959. године, садашње име школа је добила у јесен 1967. год. по свом преминулом чувеном ученику Вељку Петровићу (1884-1967).

На годишњем вредновању средњих школа са подручја општине Апатин, Кула, Оџаци и Сомбор, које је вршено од 1967-8. школске године сомборској гимназији је по правилу припало прво место. Југословенско такмичење средњих школа које су организовали лист Младост и ЦК СОЈ под називом Тражимо најбољу школу, најбоље одељење и најбоље појединце, потврдило је вредност сомборске Гимназије јер је освојила треће место у земљи и добила бронзану медаљу од организатора такмичења. Уочи стогодишњице оснивања школе 1972. год. школа је стекла најповољније услове за рад, пошто су школски простор, опрема и наставна средства усклађени са нормативама. Јубилеј је, уз културно-уметнички програм довео до објављивања књиге 100 година гимназије у Сомбору, чији су аутори професори Антал Бодол , Лепосава Маширевић, Сретен Опачић и Радмила Ковчин. У школи је постављена спомен-биста Вељка Петровића, а председник Републике је одликовао Гимназију Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.

Реформом гимназије и средњих школа, после 106 година престао је рад и сомборске гимназије. До 1978. године, непотпуни подаци сведоче да је завршни испит полагало 5512 матураната, од чега је после Другог светског рата 4200 ученика завршило Гимназију.

У истој згради, под истим именом, Гимназија Вељко Петровић је обновљена 01. септембра 1990. године . Основана је Средња школа просветне струке дела колектива Средње школе природних и техничких струка Вељко Влаховић. Почетак је био са 28 одељења: 6 одељења првог разреда гимназије (једно одељење на мађарском језику) и одељења другог, трећег и четвртог разреда просветне, културолошко-језичке и природно-математичке струке. Од 1993-4. године Гимназија живи као јединствена школа.

У гимназији се повремено издаје "Извештај"-"Годишњак" и лист чији називи су "Гимназијалац", "Креативни хаос" и последњи "Вељко".

Школа је била домаћин на републичким такмичењима из математике 1991. године и из историје 2006. године.

Културно-уметничке манифестације, које школа у последње време приредила су: " Поздрав пролећу " , Српско- немачке( двојезичне) књижевне вечери поводом разних годишњица( Тесле,Моцарта,Мокрањца,Шилера) , Српско- мађарско двојезично књижевно вече, швајцарско- српско вече, промоција сликарског циклуса Драгана Стојкова. Уприличени си програми разним поводима и на разним местима: изложбе жена сликара поводом 8. марта, изложба Саве Стојкова, у Геронтолошком центру су изведени програми " Сунчана јесен живота" и " Светосавски" у Дому војске разни програми. У Српској читаоници је обележена 200- годишњица Првог српског устанка, одржана расправа у сарадњи са црквама о веронауци у школи, представљене песме Радојке Станојевић, приређене Духовне вечери са Колом српских сестара. У позоришту града је био Видовдански сабор, са Општинским друштвом за борбу против рака- културно- уметнички програм. У Свечаној сали Скупштине општине Сомбор наступе гимназијалаца су изазвали разни јубилеји.

Школску 2006/ 07. година Гимназија " Вељко Петровић" је почела са 27 одељења и 665 ученика, при чему је на мађарском наставном језику 30 ученика. Ученици су учили у 12 одељења друштвено- језичког смера са 349 ученика, 12 одељења природно- математичког смера са 286 ученика и 3 одељења општег смера на мађарском наставном језику. Школски простор је имао 2019 m 2 отвореног и 2696m 2 школског затвореног простора. Школски простор, који није потпуно усклађен са нормативом, подразумева више учионица опште намене, специјализоване учионице и кабинете, уређен спортски терен и фискултурну салу, као и друге просторије. Недостаје свечана сала и већа фискултурна сала. Ни опрема не задовољава потпуно. Три кабинета за рачунарство и информатику поседује умрежене рачунаре Pentium 1, 2, 3 и два рачунара Pentium 4 ( један је поклон кума Марка Тодоровића) . Постоји и савремена фонетска учионица, поклон СО Сомбор, од 2005/ 06. године ради Ученички клуб са читаоницом. За остварење плана и програма гимназија користи и друга места у граду, земљи и иностранству. Ученици иду на екскурзије по Србији, Грчкој, Италији, Чешкој, Мађарској, Румунији и Словачкој. Светосавска прослава обележена културно- уметничким програмом, кумови школе су ученици, професори, привредници, наше и стране дипломате.

Наставници су квалификовани, има их 62, при чему је један доктор наука, а један магистар наука.

Настава се одвија у две смене, прву смену чине први и трећи разреди( 12 одељења) , а другу други и четврти разред као и три одељења општег смера. Смене се мењају месечно и свакодневна су дежурства наставника, ученика и помоћног особља.

Школска библиотека броји око 12 хиљада наслова, број некњжевних наслова се процењује на 500.

У школи постоји ученички парламент и створене су следеће секције: рецитаторска, лингвистичка, литерарна, драмска, новинарска, историјска, еколошка, биолошка, социолошка, психолошка, ликовна, музичка, географска, секција за практичну филозофију, математичка, физичка, рачунарска, секција за немачки и енглески језик, интернет, одбојкашка, кошаркашка, за атлетику, рукомет, фудбал, тенис, у пролеће се одржава гимназијада једнодневно дружење и бављење спортским и културним активностима и културно- забавним делатностима наставника и ученика. У школи постоје две награде: наставничко веће додељује литерарну награду " Наталија- Натка Ћатовић" , проф. др Драгољиб Продановић награђује најбоље ученике из хемије и српског језика и књижевности.

Од страних језика сви ученици уче енглески језик, док се у школи учи немачки, француски, руски и љубазношћу Италијанског института из Београда, факултативно италијански језик.

Школа сарађује са институцијама, укључујући школе у граду са школама у земљи и иностранству. У иностранству је остварена сарадња са гимназијама у Абоњу (Abony, Мађарска), Саниколау Маре ( Sannicolau Mare, Велики Семиклос) и Темишвару (Српска гимназија ,,Доситеј Обрадовић ”, Liceul teoretic, ,,Доситеји Обрадовићи ”) у Румунији и Гимназијом у Романсхорну ( Швајцарској). Приликом сусрета са страним гимназијама приређују се вечери представљања завичаја и земаља, упознају се непосредно земље и институције домаћина, држи се настава на енглеском или немачком,заједно логорују.

На Савезном такмичењу „Наука младих” Сања Ивановић је из биологије добила златну медаљу, Влада Ђурковић је из географије на истом такмичењу добио златну медаљу док су из физике, такође 1991/92. године на истом такмичењу златну медаљу добили Лидија Јосић и Александар Радуловић. Сања Ивановић је следеће године 1992/93. године на Савезном такмичењу из биологије, опет стекле златну медаљу. Предраг Крстоношић је на Светској олимпијади из физике 1993/94. године награђен похвалом, а на Савезном такмичењу је био први. Сања Ивановић је на такмичењу биологије 1993/94. године била прва у Републици, а и у Покрајини. Виктор Кунчак је 1995/96. године на Светској олимпијади из физике био четврти, а на Савезном такмичењу први, као и на Републичком такмичењу из Информатике. Наталија Ћатовић је на Републичком литерарном конкурсу „Карађорђе и устаници” 1996/97. године добила прву награду из предмета српски језик, као и на Републичком литерарном конкурсу горана, док је на Савезном такмичењу прсника била друга, Александар Божина је био први. Олга Панић је те године била прва на Републичком такмичењу из енглеског језика, Радивоје Буквић на Републичкој смотри рецитатора био је први, Мелинда Меркезић прва на Републичком такмичењу у пливању. Идуће године 1997/98, Наталија Ћатовић је добила прве награде на Савезном конкурсу о манастиру Хиландару, а на Републичком литерарном конкурсу о Светом Сави, на Републичком конкурсу о заштити средине и на Републичкој литерарној манифестацији „Доситејеви дани”. Јудита Кањо је била прва на Републичком такмичењу иѕ мађарског језика 2000/2001. Јудита Кањо је прва из немачког језика и друга и Републици из мађерског језика, док је Силвија Милош била прва из мађарског језика. Милана Шпановић је 2001/02. године на Савезном такмичењу из физике добила трећу награду, на Републичком такмичењу другу награду из математике, а Моника Моблер је на мађарској смотри из мађарског језика награђена похвалом. Јелена Обрадовић је заузела друго место на наградном конкурсу пријатеља Шефилда и Универзитета Шефилд-Солун „Знањем у Европу” у области I-бизнис.

Борислав Машић је 2002/2003. биo први на Републичком такмичењу из историје, атлетска секција- дечаци прва на Републичком такмичењу. Игор Петровић је 2003. добио трећу награду за рад о цивилном друштву на наградном конкурсу „ Пријатељи Шефилда” „Знањем у Европу”.

Успеси ученика

Гимназијалци Сомбора запажени су на такмичењима, од општинских до међународних. Због тога сам принуђен да се ограничим на навођење само највећих успеха.

На Савезном такмичењу ,,Наука младих ” 1990/91. године Дејан Курељ је добио златну медаљу. На Републичком такмичењу из физике 1991/92. године Предраг Крстоношић је био први, а на Савезном је похваљен.

На литералном конкурсу у оквиру пројекта међународне сарадње 2004. године Александра Кираљ освојила је другу награду, Соња Џинић трећу награду. Ненад Стојковић на републичком такмичењу из математике заузео је прво место.На републичком литерарном конкурсу поводом 200 година српске државности и „ Карађорђе и устаници” Марина Николаш је добила прву награду. Репрезентативац никола Тарајић освојио је на 7. олимпијским играма ученика Србије 2003/04. године златну медаљу у пливању на100 m слободно. Никола Продановић је добио прву награду из физике, Ненад Стојковић другу награду на републичком такмичењу 2004/05. године. На савезном такмичењу Ненад Стојковић је освојио другу награду, Никола Продановић прву награду и место у петочланој репрезентацији СЦГ на светској олимпијади из физике у Шпанији.

На међународном литерарном конкурсу „Матерња мелодија и образовање “ Милица Мастиловић је добила 2006. године трећу награду. Педагошко друштво Мађара организовало је такмичење „Genius“ у Новом Саду и ту је 2006. године Кристијан Јерић освојио прво место из историје, Тимот Такач из психологије. На републичком такмичењу у атлетици ученице наше школе екипно су освојиле прво место, док је Даница Цвијановић појединачно била најбоља у скоку у вис, као и штафета 4 x 100 m (Десанка Бајчев, Нада Сретовић, Соња Буловић, Биљана Меселџија). На конкурсу откривамо таленте за физику 2005/2006. године Милош Радосављевић је добио национално признање, а Ненад Стојковић међународно признање.

ПОЗНАТИ УЧЕНИЦИ И ПРОФЕСОРИ

Значајних професора и ученика из сомборске Гимназије има доста. Издвајајући појединце и њихова дела, углавном по времену њихове везе уз Гимназију свестан сам пропуста.Наведени су главни положаји којиезаузимају или су заузимали.

Ђерђ Радич – дугогодишњи директор, књижевник, друштвени радник, преводилац српске књижевности на мађарски ( Збирка превода косовских песама са предговором ); др Еде Маргалић ( Margalits Ede) - вишегодишњи директор сомборске Гимназије, професор Пештанског универзитета, научник и слависта ( Floriligeum proverbiorum universae latinitatis, Deus in universa latinitate, „Краљевић Марко “- превод на мађарски, збирке песама); Александар Деметровић - пионир физичке културе и спорта у Сомбору; др Ђорђе Протић - професор и ботаничар; док др Јожеф Тим - лекар, научник и историчар ;др Давид Коњовић - адвокат, политичар у Угарском сабору; др Јован-Јоца Лалошевић - адвокат, друштвено-политички и јавни радник, председник Месног народног већа Срба и Буњеваца, члан народне управе у Новом Саду, на радикалској листи посланик Скупштине у Београду; Никола Коњевић - правник, један од оснивача Југословенског шаховског савеза, нестор шаховских организатора серијозног турнирског шаха код нас; др Веселин Ђиласовић - професор, просветни књижевни радник, преводилац, лексикограф, („Mађарско-српски речник“); Димитрије Витковић - катихета, црквени писац и фолклориста; др Лазар Лаза Радишић - правник, политичар, поджупан Бачке жупаније, први градоначелник Сомбора у краљевини СХС; Вељко Петровић - песник, приповедач, историчар уметности, новинар, управник Народног музеја у Београду, председник Матице српске, академик ( Родољубиве песме, Буња и других у Раванграду, о сликарској уметности Срба у Војводини 18. и 19. веку ); др Лазар Станијевић - неуролог, психијатар, Медицински факултет у Београду где је основао катедру за психологију и неурологију; Коста Поповић - адвокат, политичар, члан Народне управе у Новом Саду, подпредседник Народне скупштине, сенатор Краљевине Југославије; Геза Барци - мађарски лингвиста, Универзитет у Дебрецину и Будимпешти, члан Мађарске академије наука; Иван Радовић - академик, тениски репрезентативац Југославије, првак Југославије у игри парова; Константин Костић - професор и историчар; Божидар Масларић - политичар, професор, публициста, народни херој, резервни генерал-мајор, учесник грађанског рата у Шпанији, министар владе ФНРЈ, члан ЦК ЦКЈ, преводилац; Јоша Бљаков - професор, полиглота, атлетичар ( југословенски рекордер и првак у скоку са мотком, учесник ОИ 1936. године ); др Симон Гутман - јеврејски свестеник, надрабин, публициста, привредник; Ристо Ковијанић - професор, публициста, писац, преводилац, истраживач српско-словенских веза; др Стеван Јосифовић - класични језици, историје старог века, Филозофски факултет у Новом Саду, књижевни историчар, уредник Летописа Матице Српске, управник Библиотеке Матице српске, академик ( Бећарац, Антологија, Српско грађанско песништво 18. века ); др Ђорђе Лазић - лекар са четири специјализације; Богдан Чиплић - новинар, уредник, књижевник; др Радивој Милин - декан Медицинског факултета у Новом Саду, предсeдник Матице српске, академик; Владимир Аксентијевић – студент технике, народни херој; дипл. Инж. Стјепан Хан- економски факултет у суботици; др Страхиња Костић- Филозофски факултет у Новом Саду, оснивач катедре за германистику, преводилац (Немачки преводи српских уметничких приповедака и романа до Другог светског рата); Радивој Станковић- социолог, живи и ради у Мексику; Душан Радоњић- издавач часописа "Ел економиста" у Буенос Аиресу; др Рајко Томовић- електроинжињер, академик, директор Центра за мултидисциплинарно праћење праваца развоја информатике- Атина, написао прву монографију у свету о осетљивости динамичких система; мр Стеван Ленерт- професор, атлетичар (првак Југославије у скоку са мотком, у скоку у даљ и у троскоку, капитен атлетске репрезентације Југославије); др Бела Коваћ- Економски факултет у Суботици; др Вилим Вајганд- хемичар, Природно-математички факултет у Београду; Гајо Алага- физичар, свеучилиште у Загребу; др Миливој Дедић- Медицински факултет у Новом Саду, Андрија Гросбергер- новинар и преводилац; Душан Трбојевић- пијаниста, композитор Музичке Академије у Београду и Цетињу; др Тибор Рушвај- мађарски слависта; др Ђорђе Вукадиновић- хумани филозоф, Институт за медицинска истраживања и медицину рада и Институт за антропологију у Загребу; др Елизабет Берт Бејерли- библиотекар у САД, Паризу (УНЕСКО) и Женеви (УН); Иван Иваничевић (државни репрезентативац, секретар мушке гимнастиче репрезентације, међународни гимнастички судија, члан Директоријума Светске гимнастичке федерације (ФИГ)); др Драгољуб Гајић- Учитељски факултет у Сомбору; др Јанош Пинтер- декан, Учитељски факултет у Сомбору; Данилка Ђуришић- Стојановић- лексикограф и преводилац( коаутор пољско-српско и чешко-српског речника); др Петар Драча- гинеколог, Медицински факултет у Новом Саду ("Гинеколошка урологија", "Клиничка гинеколошка онкологија"); др Стеван Коички- физичар, академик, потпредседник САНУ; Душан Радић- композитор, Академија уметности у Новом Саду ("Ћеле-кула", "Смрт мајке јоговућа", "Опседнутост ведрином"); др Богдан Маглић-физичар у САД; др Тихомир Новаков- физичар, Универзитет у Калифорнији; Ђорђе Лалошевић- саобрљаћани инжињер, стручњак за речни транспорт, помоћник републичког секретара за саобраћај, директор секретеријата Дунавске комисије (Будимпешта); Ђорђе Лебовић- драмски писац и сценариста (драме "Небески одред", "Халелуја", "Сећања", "Семпер идем"); др Ђорђе Табори- пнеумофиолог, Медицински факултет у Новом Саду, оргуљаш; Зденко Шкабало- режисер, пеавник, хрватски политичар; др Александар Бећи- философ, професор социологије на Медицинском факултету и вишим школама Новог Сада, професор методике рада у Новом Саду и Београду, директор покраинског завода за социјална истраживања у Новом Саду; др Шандор Гроза- инфектолог, хепатолог, гастроентеролог, Медицински факултет у Београду; др Душан Салатић- декан, Рударско-геолошки факултет у Београду, председник Светског научног комитета за неметале; Стеван Шалајић- глумац СХП у Новом Саду; др Сима Ћирковић- историчар, професор Философског факултета у Београду, академик ("Историја средњевековне босанске државе", "Срби у средњем веку"); др Светозар Божин- физичар, Физички факултет у Београду; др Светомит Бојанин- Медицински факултет и Дефектолошки факултет у Београду; дрРужица Овцин- професор Технолошког факултета; др Ружица Бељански Чонкић- Медицински факултет у Новом Саду; др Томислав Јањатовић- оториноралинголог, Медицински факултет у Београду, међународни судија за кајак, седамнаест година члан комисије Светсе Медицинске кајакаашке федерације; Лазар Човић- допломата, амбасадор у Гани; др Бранко Кнежевић- Философски факултет у Београду; др Љубомир Ћирковић- физичар, ПМФ у Београду; Лазтар Лазић- песник, приповедач, есејист, књижевни преводилац, писац књига за децу ("Интиме");

др Растко Маглић - теоријски физичар у Колораду Спрингсу САД; др Иван Бани - електроинжењер, привредник, државни секретар за енергетику Словеније; др Милан Ристановић - историчар са докторатом на Сорбони, члан Удружења књижевника Француске, преводилац; Никола - Пеца Петровић - позоришни редитељ; Бранислав - Бранко Китановић - генерални секретар Новог комунистичког покрета Југославије, књижевник, публициста, преводилац; др Јелена Богојевић - зоолог, Пољопривредни факултет у Земуну; Тамара Бакић - модни педагог и новирар, оснивач манекенске професије у Југосалавији; Рајко Нагулов - саобраћајни пилот, други у Југославији по броју налета (21000 часова); др Драгољуб Продановић - технолог, еколог и хидролог, професор на Вишој техничкој школи за неметале у Аранђеловцу; др Михајло Здравковић - кардиолог, Медицински факултет у Београду; Дуско Вртунски-библиотекар, преводилац(Сервантес, "Дон Кихот"), Игор и Владимир Иванович Јермоленко- електроинжењери, радили у више института у Русији; др Загорка Томић-Шумарски факултет у Београду("Шумарска фитоценоза Србије"); др Александар Раич-Факултет физичке културе, др Љубомир Маџар- Економски факултет у Београду, ректор Универзитета "Браћа Карић"; Богдан Џувер- управник библиотеке у Зрењанину, уредник "Улазнице", песник ("Врт на брегу"), Радислав Џувер- дипломата са рангом амбасадора, службовао у Русији, Пољској и Мађарској, Владимир Комад-вајар, декан Факултета ликовних уметности у Београду; Милан Маширевић- правник, међународни судија за дизање тегова, тренер југословенске репрезентације за дизање тегова; др Драган Шкорић- Пољопривредни факултет у Н. Саду, главни селекционар сунцокрета, академик; Миленко Бабић- новинар, дописник из више страних земаља; Станко Шајтинац- новинар, дописник из иностранства; др Слободан Ивковић- Рударско-геолошки факултет у Београду; др Вељко Симин - дугогодишњи прдседник сомборске општине, директор ПК Сомбор, министар пољопривреде; др Марта Безлер Маџар- Економски институт у Београду; др Ђорђе Јанић- Медицински факултет у Н. Саду; Живорад Смиљанић- лекар, председник Скупштине-општине Апатин, покрајински скретар за здравље; др Рајко Игић- Универзитет у Тузли, Н. Саду, САД-у; др Стојан Бербер- кардиолог, Учитељски факултет у Сомбору, потпредседник Извршног већа Војводине, књижевник (Трифунеја), др Момир Ћулић- Машински факултет Београд;др Мирослава Кристофоровић- Медицински факултет у Н. Саду; др Даница Гагрчин-Цвејановић- Универзитет у Аустралији; Предраг Богдановић Ци- књижевник, секретар Друштва књижевника Србије; Слободан Дивљак- филозоф, директор Радио Београда; др Гизела Мереи Лонић- Технолошки факултет у Н. Саду; др Иринеј Буловић- епископ Бачки, декан Богословског факултета СПЦ у Београду; мр Богдан Тодоров- потпредседник Академије изумитеља Србије САИН; Радослав Миросављев- преводилац, члан Председништва УКПС, први предавач санскрта на Филолошком факултету у Београду; др Иван Гутман- хемичар, професор на ПМФ у Крагујевцу, академик (теорија бензеоидних угљоводоника, прилог теорији стабала); др Чедомир Чупић- Факултет политичких наука и Економски факултет у Београду, био кандидат за председника државе; Радивој Стоканов - књижевни историчар, уредник "Домета" ; Зоран Маширевић- филмски и ТВ редитељ, Холивуд САД; Маринко Арсић Ивков - књижевник, антологичар; др Јован Влашки- Медицински факултет Н: Сад; др Стеван Бербер- електроинжењер, Универзитет Оклканд; др Милица Хрустић- Институт за ратарство и повртарство у Н. саду, оплемењивач соје, аутор и коаутор већине сорти соје ("Соја"); др Зорица Јешић- Узелац- математичар, ФТН у Н. Саду; Коста Катић- сликар, Академија уметности у Н. Саду; др Јован Мирић- психолог, Филозофски факултет у Београду("Развој моралног мишљења"); др Стеван Маширевић- Пољопривредни факултет у Н. Саду, министар; Невенка Пушкаревић- гимнастичарка, цлан репрезентације; Еуген Кочиш- вајар, Светлана Вујовић- хемичар, помоћник покрајинског секретара за образовање и културу; др Петер Одри - електроинжењер, Виша техничка школа у Суботици; др Синиша ГФрадинац- кардиохирург, Медицински факултет у Београду; др Милица Павков - физичар, ПМФ у Н. Саду; др Синиша Додић- Технолошки факултет у Н. Саду; др Наташа Шешум- математичар, Колумбија универзитет у Њујорку, докторирала на МИТ; др Виктор Кунчак- информатичар, Савезно поли техничка школа Лозана, докторирао на МИТ; Радивоје Буквић- глумац у Београду; Душан Јовић-глумац и позоршни режисер у Сомбору; Душан Поповић- студент економије, први шаховски велемајстор у Сомбору.