- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Žuta čaplja
Ardeola Ralloides
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Ciconiiformes
- Porodica (Famillia): Ardeidae
- Rod (Genus) : Ardeola
- Vrsta (Species) : Ardeola Ralloides
Opšti opis
Žuta čaplja je mala čaplja, dugačka je između 44 i 47 centimetara, od cega je trup dugačak između 20 i 23 centimetra, a raspon krila je između 80 i 92 centimetra.
Žuta čaplja je selica, od aprila do jula živi u Evropi, na Balkanskom poluostrvu i Bliskom Istoku, a zimu provodi u Africi. Voli močvarno stanište.
Hrane se uglavnom larvama insekata, ali svoju ishranu mogu da dopune malim ribama, vodozemcima, ljuskarima, mekušcima…
Kada leti zbog krila izgleda kao da je bele boje.
Žute čaplje izgledaju zdepasto, ima kratak, debeo kljun, krupna leđa braon boje i snežno bela krila, grudi, stomak i rep. Male žute čaplje imaju braonsko perje na glavi i leđima i tamne tragove na grlu i grudima.
Razmnožavanje
Ove ptice se gnezde u malim kolonijama, često sa drugim pticama močvaricama. Polažu 3 do 4 jaja. Sezona razmnožavanja traje od aprila do oktobra. Mužjak se pokazuje na drvetu u koloniji i izvodi razne rituale, poput mahanja grančicom i uperivanja kljuna prema nebu kako bi privukao ženku. Svake godine biraju novog partnera.
Englesko ime Squacco potiče od Fransisa Viluhbija koji je 1672. godine citirao italijanski naziv Sguacco. Sadasnji naziv je dao Dzon Hil 1752. Naucni naziv potiče od latinske reči ardeloa, što znači mala čaplja i latinskog rallus, sto znaci sine i grckog oides, sto znaci nalik.
Žuta čaplja je uglavnom aktivna za vreme izlaska i zalaska Sunca, a dan i noc provede uglavnom u spavanju. Kada leti zbog krila izgleda kao da je bele boje.
Literatura
- Ptice Srbije, Rasajski Javor, Prometej 2007.
- Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966.
Linkovi
Pripremio: Nikola Jelovac, IV-5
