";Proces";, Franc Kafka

Beleška o piscu

;

Rođen je 3. jula 1883. godine u Pragu. Njegov otac Herman bio je Čeh, a majka Julija Nemica.

Iako je u ranoj mladosti Franc pokazivao svoju naklonosti i interesvanje za književnost, njegovi roditelji to nisu mogli da razumeju, a smatrali su i da time ne treba da se bavi – jer nije dovoljno profitabilno.

Iako je tokom školovanja uvek bio odličan i nastavnici i profesori su ga voleli, Kafka je skrivao svoje protivljenje i netrpeljivost prema autoritativnim institucijama i nastavnim programu koji je dehunamizovao pojedince. Upravo ovo je isplivalo na videlo kada je kao adolescent izjavio da je socijalista i ateista.

Kako bi se posvetio pisanju odvojio se malo od porodice i preselio u Berlin 1923. godine, gde je upoznao Doru Dijamant koja je poticala iz jevrejske porodice i koja ga je zainteresovala za Talmud.

Tokom celog života Kafka je patio od različitih mentalnih bolesti , kao što su klinička depresija i strah od društva. Osim toga, bolovao je i od migrene , često je patio od insomnije, zatvora, čireva i drugih oboljenja koja su u uskoj vezi sa stresom i osetljivim živcima, kakve je on imao. Na sve načine je pokušavao da se izleči ili bar ublaži simptome svih bolesti koje je imao.

Preminuo je 3. juna 1924. godine od gladi.

Kafka je tokom života puno pisao, ali je stalno spaljivao svoje rukopise kojima nje bio zadovoljan. Međutim, sačuvao je pojedina dela koja je preuzeo njegov najbolji prijatelj Maks Brod, koji ih je objavio nakon Kafkine smrti.

Kafkina dela u teoriju književnosti uvela su terin “kafkijanska atmosfera” koji predstavlja označavanje neobične situacije, kakve su se često nalazile u njegovim delima – pogotovo u “Procesu” i “Preobražaju”. Neki od primera za takve situacije su – atmosfera koja vlada kada birokratija nadvlada pojedinca što dovodi do osećaja beznađa, bespomoćnosti i izgubljenosti.

U Pragu je otvoren Muzej Franca Kafke koji je posvećen njegovom životu i delima. Deo muzeja je i izložba “Grad K. Franc Kafka i Prag” koja je prvi put izložena u Barseloni 1999. godine, a zatim i u Jevrejskom muzeju u Njujorku, a od 2005. godine stalni je deo muzeja u Pragu.

Dela:

  • Za Kafkinog života objavljene su samo neke njegove pripovetke: "Presuda", "Preobražaj", "U kažnjeničkoj koloniji", "Seoski lekar" i "Umetnik u gladovanju".
  • Tek posthumno su objavljeni romani "Proces", "Zamak" i "Amerika".

O romanu

Franc Kafka u romanu Proces prikazuje stvarni svet kroz snove, vizije i simbole. On slika egzistencijalnu i moralnu problematiku savremenog čoveka koji živi u birokratizovanom, otuđenom društvu. U središtu romana je neobjašnjiva moć.

Kroz borbu glavnog junaka Jozefa K. koji pokušava da dokaže svoju nevinost pred tajanstvenim sudom koji otvara proces protiv njega iako nije učinio nikakav prestup, Franca Kafka slika totalitarni društveni sistem. Takav sistem je monstruozan i nedokučiv. On je izvor svih mogućih ličnih, privatnih zloupotreba. Njegovi vinovnici i mesta odlučivanja su nedokučivi. Pred nama se pojavljuje moralna i duhovna podloga na kojoj se gradi totalitarni sistem. To su lukavstvo, tajnost, prikrivanje, pretvaranje. Sve to lebdi u vazduhu i postoji kao zla kob.

Franc Kafka je u Procesu ukazao na položaj čoveka u savremenom birokratskom društvu. Ceo problem romana se uliva u jedno večno pitanje koliko je nama dostupna istina i koliko smo slobodni.

 

Kratak sadržaj

Jozef K. bio je bankarski službenik. I dok je jednog sasvim uobičajenog jutra čekao svoj doručak koji nije dolazio, odlučio je pozvoniti kuvarici, umesto doručka, na vrata mu dolaze neznanci sa saopštenjem da je uhapšen. Jozef insistira sa pitanjima ne bi li saznao zašto je uhapšen, ali oni odgovaraju da ne znaju ništa o tome i da su oni samo sudski službenici.

On je svestan da nije nikome ništa skrivio, i uporno nastoji da sazna kakav se proces vodi protiv njega i ko ga vodi, ali umesto toga suočava se komplikovanom i nerazumljivom zakonskom i pravosudnom birokratijom. Vreme radi protiv njega jer se rok za presudu primiče a on nikako ne uspeva da obori veliku i strašnu optužnicu. I dok čekamo na kraj procesa, da vidimo kakva će sudbina zadesiti gospodina K. , shvatićemo da se isti takav proces vodi i nad našim životima. Ovaj veliki roman, koji je pomalo težak za razumevanje, povezan je sa tužnim životom njegovog pisca Franca Kafke i njegovom borbom protiv sudbinske neizbežnosti.

Sledeće se nedjelje K. ponovno uputio na sud, nepozvan, gde mu je ona ista žena poverila detalje o njegovu slučaju. Tada je došao i student koji je odveo ženu kod sudije, a kasnije je došao i i sudski poslužitelj koji je proveo K.-a sudom. Od atmosfere suda Jozefa K.-a spopada mučnina, od koje se oporavlja tek kad napusti zgradu. Jozef K. sve je češće nailazio na neobjašnjive detalje i znakove koji su upućivali na ozbiljnost stanja u kojem se nalazi.Jedan ga dan posetio stric i rekao mu da bi njegov položaj mogao naštetiti čitavoj porodici. K. se začudio kad je shvatio da je advokat već upoznat s njegovim slučajem. O starom advokatu brine devojka Leni s kojom K. već pri prvom susretu upada u čudnu ljubavnu vezu. K. sve teže obavlja svakodnevne obveze, a usto su i svi njegovi partneri upoznati s procesom. Taj je sud bio uveren u krivicu optuženog i nije priznavao nikakve dokaze.

Jedan slikar ponudio je K.-u svoje jamstvo kao pomoć u slučaju. Zbunjen slikarevim objašnjenjima, K. kupuje nekoliko njegovih slika i odlazi ne dogovorivši konkretni oblik njegove pomoći. Nakon otkaza advokata K. je počeo osećati da njegov slučaj postaje sve komplikovaniji te da mu preti otkaz na poslu.

Uoči K.-ova 31. rođendana u njegov stan dolaze dva gospodina u crnim kaputima. K. je takođe u crnom odelu sedeo kraj vrata kao da ih očekuje. Bez otpora im je dopustio da ga odvedu do malog kamenoloma izvan grada. Položišli su ga na kamen i jedan od gospode zarinuo mu je dugačak nož u srce. ”Kao pseto!” bile su mu zadnje reči.

Linkovi

  • http://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/franc-kafka
  • https://www.laguna.rs/a1002_autor_franc_kafka_laguna.html
  • http://www.artnit.net/pero/item/101-apsurdnost-%C5%BEivota-u-romanu-proces.html
  • https://www.savjetnica.com/lektira-proces-franz-kafka/

pripremila: Tijana Narančić; IV-3

dobar
ok
loš
 
 
Anketa
Novosti
O nama
Valid XHTML 1.0 Strict! | Mapa sajta | Kontakt | Literatura | © 2007 prof. Duško Obradović sa učenicima gimnazije "Veljko Petrović" Sombor