Viktor Igo

Veliki pesnik francuskog romantizma. Piše romane: "Jadnici", "Zvonar Bogorodične crkve", pesme i dramu "Kromvel", 1827. koja je značajna zbog predgovora jer je on književni manifest Francuskog romantizma čijem je demokratskom krilu pripadao i sam pisac. Predgovor je toliko značajan da je bacio u zasenak i samu dramu. Predgovor se sastoji iz istorijskog i kritičkog dela. 1. U istorijskom delu koji je dosta sporan (nije tačan) govori se o nastajanju i razvoju književnih rodova, vrsta od praistorije do danas. 2. Kritički deo je mnogo značajniji. U njemu se govori o umetnosti, o preterano smešnom (grotesno), jedinstvo radnje i vremena, o dramskom jeziku i stihu. On kao prvi romantičar odbacuje jedinstvo mesta i vremena i ne priznaje uzore na koje se treba ugledati prilikom stvaranja dela. Umetnik treba da se ugleda samo na prirodu i njeni zakoni treba da budu i zakoni književnosti. Sve što je u prirodi treba da bude i u umetnosti koja je slika sveta, ogledalo života i čoveka. Od jedinstva u dramskom delu priznaje samo jedinstvo radnje. Što se tiče jezika on se ne zalaže za savršeno čist jezik, klasicističke tragedije iz koje su izbačene mnoge živopisne reči iz naroda i smatrane prostačkim. Igo traži da se ličnosti ne izražavaju hladnim, jednoličnim jezikom, nego pravim jezikom narodnog govora. Jezik junaka treba da se menja zavisno od društvenog položaja junaka. Predgovor u "Kromvelu" podržali su pesnici romantizma ali su ga kritikovali klasicisti. Što se tiče grotesnog (preterano smešnog), pisac ga ističe kao preko potrebnom u dramskom delu, a izazivaju ga preterani pokreti, preterane upotrebe reči.