Lektire i puškice

"Zločin i kazna"

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

O piscu:
Dostojevski (1821-1881) se smatra jednim od najvećih svetskih pisaca svih vremena. Školovao se za vojnog inžinjera i postao oficir, međutim, kako je od rane mladosti voleo da čita dela tadašnje beletristike, uskoro je počeo da piše svoje prve priče o "malom čoveku", jednako sposobnom za dubok život kao i junaci dotadašnjih romana. Zbog svog političkog mičljenja je čak bio osuđen i na smrt streljanjem, ali mu je kazna preinačena u deset godina zatvora u Sibiru. Trpljenje te kazne je ostavilo ogroman utisak na njegovo stvaralaštvo, u kojem je pisao o onim najlepšim, ali i o onim najmračnijim stranama ljudske duše. Niče je jednom izjavio: "Ti si jedini mislilac od koga sam nešto naučio". Najpoznatija dela su mu "Zapisi iz mrtvog doma", "Zločin i kazna", "Idiot", "Zli dusi", "Mladić", "Braća Karamazovi" itd.
O delu:
Rodion Romanovič Raskoljnikov je glavni lik ovog dela, siromašni student iz Petrograda koji je već napustio svoje školovanje kad se prvi put srećemo s njim. To je učinio delom zbog jako loših finansijskih prilika, a delom zbog novih ideja o ljudskom društvu koje počinju da se javljaju u tadašnjoj Rusiji. On smatra da neki ljudi imaju veća prava od svih ostalih, pa smeju čak da čine i zločine, kako bi postigli svoje uzvišene ciljeve. U tu grupu i nehotice smešta i sebe, zajedno sa Napoleonom, koji mu je uzor kroz čitavo delo. Naime, da bi preživeo, Rodion se zadužio kod jedne stare lihvarke, babe koja je gramziva i jako pokvarena prema dužnicima, pa mu stoga pada na pamet da je ubije. Time bi stekao preko potrebni novac, a u njegovoj zamisli i ne bi stvarno počinio zločin, već bi pomogao svima onima koje je baba ugnjetavala. Nakon dugog planiranja i razmišljanja o budućem zločinu, Raskoljnikov je pripremio sekiru i njome na prevaru zatukao zelenašicu, Alonju Ivanovnu. Tada se pak uspaničio, te nije ni primetio da je u stan ušla njena priglupa sestra, Lizaveta. U naletu straha je ubio i nju, a potom nasumično pokupio neki založeni nakit iz stana i krenuo u beg. Usput su ga više puta zamalo uhvatili, a kada je stigao u svoj skučeni stan, skoro odmah je pao u bunilo. U zločin su i neznajući bili umešani i njegov verni i pomalo naivni prijatelj Razumihin, idealista koji je više puta pomagao Rodionu, čvrsto uveren u njegovu nedužnost, zatim njegova sestra, Dunja, i majka, koje su ugovorile udadbu Dunje za Lužina, bogatog i izuzetno egoističnog čoveka. Njemu se svidela Dunja zbog načina na koji je trpela nezasluženi javni prezir. Nju je napastvovao Arkadije Svidrigajlov, njen poslodavac, i za svoj preljub je i okrivio pred čenom, koja je kasnije ipak sve otkrila. A Dunja je prosto želela da pribavi nešto novca bratu. Kad se probudio iz bunila, Raskoljnikov se mnogo puta zbog svoje nervozne prirode umalo odao, i time pobudio sumnje mnogih, a pre svega Porfirija Petroviča, detektiva. U priči se takođe pojavila i Sonja Marmeladova, ćerka činovnika pijanice, zbog kojeg je njegova porodica počela da propada. Ona je, da bi nekako prehranila majku, brata i sestre, postala prostitutka, a budući da je velika vernica i i pored svega čiste duše, u nju se Rodion zaljubio, pogotovo kad je spasio od zlobe do tada već raskrinkanog Lužina. U Petrogradu se u to vreme pojavio i Svidrigajlov, amoralan i pohotan, da uživa u gresima nakon smrti svoje žene. U stvari je on želeo da pronađe Dunju, koju je voleo. Nakon što mu je ona jasno stavila do znanja koliko ga se gadi, jednog jutra on se ubio. Tada je i jedan nedužni ali fanatični neznanac priznao ubistvo babe, o kom su svi pričali. Ove dve stvari su navele Raskoljnikova da prizna Sonji šta je uradio, a kad mu je ubrzo pronicljivi Porfirij Petrovič pokazao da je i sam shvatio ko je ubica, ubrzo je zločin razrešen. Razumihin i Dunja su se venčali, dok je majka Raskoljnikova preminula, a Sonja ga je pratila čak na Sibir, gde je morao da služi svoju robiju. Tamo, kada je izgledalo da više nema nade, naš je junak naš spas u ljubavi prema Sonji, pa nam se na kraju ove tragične priče ipak pruža nada.
Sam roman opisuje radnju koja se događala u svega deset dana i na par mesta. To je začuđujuće kad se prisetimo koliko je obiman, ali nam time Dostojevski pokazuje širinu ljudske duše. Njegov roman ima više slojeva (kriminalistički, avanturistički, psihološki, filozofski i sl.). Socijalni roman, jer obuhvata život u sirotinjskim četvrtima, prostituciju i alkoholizam. Kriminalni roman, jer govori o junaku koji izvršava ubistvo i o traganju policije za ubicom. Filozofski roman, jer nosi ideju glavnog junaka koji nudi etičko-filozofsku podlogu i on je daje u raspravi "O zločinu". Psiholoski roman, jer se likovi u romanu razotkrivaju analizom psihičkih stanja i njihovog ponašanja. Avanturistički roman, zbog tajnog dopisivanja i sastanaka, ucena. Roman tragedije, jer donosi smrt Mermeladova na ulici, ubistvo, samoubistvo, javljaju se deca patnici. I na svakom je uspeo da donese određen zaključak, kako o vremenu u kojem je živeo tako i o samoj biti ljudskosti. U njemu se razmatraju ateizam i vera, moral i nemoral, ideali i realnost i pre svega čovek, sa svim njegovim problemima i lepotama, koje je samo Dostojevski mogao predstaviti na tako veličanstven i skroman način.

Valid XHTML 1.0 Strict! | Site map | Kontakt | © 2007..09 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije