Mravi (porodica Formicideae) pripadaju redu Hymenoptera (opnokrilci). Uglavnom su 2 do 7 mm dugi, ali neke vrste mogu biti velike i do 2 cm. Spadaju u socijalne insekte, što znači da žive u velikim kolonijama ili grupama (neke se kolonije mogu sastojati od čak milion mrava). Postoje tri različita tipa mrava u svakoj koloniji: kraljica, sterilni ženski radnici i mužjaci. Mravi postoje na zemlji već više od 100 miliona godina i možemo ih pronaći gotovo svuda na planeti. Pretpostavlja se da postoji više od 20 000 različitih vrsta i upravo zbog toga ih nazivamo najuspešnijom vrstom na zemlji. Oni žive u velikim organizacionim zajednicama. Postoje mužjaci i ženke, ali u njihovim zajednicama ima mnogo više oblika koje su spolno zakržljale ženke. Prema veličini čeljusti i glave, te prema poslovima koje obavljaju razlikujemo "radnike" i "vojnike". Žive u trulim stablima, zemlji ili grade humke od nanesene tvari. U mravinjacima se održava najviši stepen čistoće što je preduslov za njihov zajednički život. Takođe, možemo reći da su mravi dosta korisni ostalim organizmima jer oni skupljaju sve ostatke, mrtve organizme i sitne organske tvari koje bi se inače gomilale na površini ili počele raspadati što bi, kao izravnu posledicu, osim neugodnog mirisa, moglo i pozitivno delovati na širenje različitih zaraza. Mravi su uglavnom omnivori, ali postoje vrste kojima je potrebna posebna hrana. Za neke možemo reći da se bave i agrikulturom jer uzgajaju gljivice kojima se hrane u svojim mravinjacima te upravo zbog toga unose lišce u gnezdo (ono im služi kao hranljiva podloga). Neki se ipak hrane lisnim sokom ili kapljicama nektara tj. smole. Medjutim, treba naglasiti da mravi ne skupljaju hranu za zimu, vetj se zimi uvuku u dublje delove mravinjaka gde ukočeni prezime.
Telo mrava možemo podeliti na tri dela: glavu, trup i metasomu. Površinu tela mrava izvana čini vanjski skelet (egzoskelet). Na glavi nalazimo nekoliko važnih delova. Oči su im vrlo slične muvinim. Sastoje se od puno malih očiju (omatidija) međusobno povezanih što im omogućuje da dobro vide pokrete. Na glavi se takođe nalaze dva ticala. To su posebni organi za oset mirisa koji im pomažu u komunikaciji. Tako npr. kad jedan mrav pronadje hranu on vrlo brzo javi ostalima. Mravi takođe oslobađaju feromone (hemijske tvari koje različito mirišu) i pretpostavlja se da svaka kolonija ima svoj miris koji se razlikuje od ostalih te se na taj način lako prepoznaju i komuniciraju. Imaju i snažna klješta smeštena spreda na glavi i njih koriste za nošenje hrane, kopanje i odbranu od neprijatelja. Unutar ustiju nalaze se i male vrećice u kojima mravi mogu skladištiti hranu, te njome kasnije hraniti druge jedinke. Trup započinje na mestu gde je prihvaćena šesta nožica. Na kraju svake noge nalazi se oštra kandžica koja im pomaže u penjanju ili vešanju. Metasomu u stvari predstavlja otrovna vrećica. Mravi su blisko srodni sa osama i drugim insektima koji bodu. Mnoge vrste mrava imaju žalac kojim mogu zadati vrlo bolan ubod. To je vrlo učinkovit način za odbranu od mnogih predatora.
Mravi nemaju pluća. Kiseonik ulazi kroz sitne otvore koji se nalaze po celom telu (odušci ili stigme), a kroz njih izlazi i ugljenik (IV) oksid. Zrak se po telu prenosi sistemom razgranjenih cevčica koje zovemo uzdušničkim kapilarama (traheje). Kako uzdušnice preuzimaju deo uloge krvnih žila, njihov krvno žilni sistem je znatno pojednostavljen. Postoji leđna krvna žila koja je u stražnjem delu proširena u srce. Ono ima parne bočne otvore (ostije) sa zaliscima kroz koje krv ulazi u srce. Potom se zalisci na ostijama zatvore i srce pumpa bezbojnu krv prema glavi kroz prednji deo ledne žile (tzv. aorta). Iz aorte krv se razliva u krvne zatone, oplakuje sve organe, a potom se ponovo vraća u srce. Živčani sistem se sastoji od mozga sastavljenog od protocerebruma, deuterocerebruma i tritocerebruma. Mozak je povezan s parnim podždrelnim ganglijima koji su medjusobno poprečno povezani komisurama, a podužno su povezani s parom ganglija u prvom telesnom kolutiću. U svakom sledećem telesnom kolutiću nalazi se par ganglija međusobno povezanih trbušnom živčanom vrpcom. Iz svakog para ganglija izlaze periferni živci.
Mrav tokom svog života ima četiri faze: jaje, licinka, kukuljica i odrasla jedinka. Iz oplođenih jaja razvijaju se ženke (kraljica, radnici ili vojnici), a iz neoplođenih se razvijaju mužjaci. Licinke nalikuju na crve, nemaju oči i noge. Presvlače se nekoliko puta. Nakon što dostignu odredenu veličinu zakukulje se u kukuljicu. U toj fazi njihovo telo se u potpunosti menja u odrasli oblik koji zatim izlazi iz kukuljice i nastavlja svoj život. Taj celi proces uglavnom traje 6 do 10 nedelja. Neke kraljice mogu živeti i više od 15 godina, a neki radnici čak 7 godina.
Riđi šumski mrav živi na planinama, najčeše uz ivice četinarskih šuma. Gnezdo, u vidu kupole i do jednog metra visine, građeno je od grančica, suvog lišca, zemlje. Ovo je samo površinski deo gnezda. čitav splet hodnika i komora koji se mogu rasprostirati više od metra u dubinu, a nekoliko metara u širinu, nalaze se ispod površine zemlje. Jedno gnezdo čini nekoliko kraljica (matica) i često preko milion radnika. Kraljica može biti do 1.3 cm dužine, dok radnici nisu duži od jednog centimetra. Zašto je baš ovaj mrav izabran da bude zaštićen? Šumski mravi iz Formica rufa grupe svojom ishranom imaju značajnu ulogu u održavanju ravnoteže u šumskom ekosistemu. Utvrdeno je da 30-40 odsto ishrane ovog mrava čine insekti, zatim drugi beskičmenjaci (crvi, gliste, stonoge, pauci), a oko 2 odsto gljivice među kojima i neke štetne za biljke. U toku jednog vegetacionog perioda (proleće, leto i jesen) radnici jednog mravinjaka ulove 2-5 miliona jedinki raznih insekata. U vreme prenamnožavanja pojedinih vrsta insekata, najveći udeo u plenjenu radnika Formica rufa čine upravo prenamnoženi insekti. Zato često čovek i uništava gnezdo tragajući za lutkama. Proračun je da je jeftinije čuvati gnezda ovog mrava i pomoći u njegovom razmnožavanju u planinskim šumama, nego se boriti protiv gubara.
Svake večeri nekoliko nesebičnih brazilskih mrava-radnika (Forelius pusillus) preuzima na sebe dužnost odbrane mravinjaka od grabljivaca, tako što ga zapečate spolja i odlaze u noć i stradaju. U sumrak se zatvara ulaz, a nekoliko mužjaka ostaje napolju da preko ulazne rupe nabacaju pesak sve dok ne postane nevidljiva. Ovi marljivi poslenici potom uginu od hladnoće ili ih oduva vetar. U prirodi postoji mnogo slučajeva insekata koji žrtvuju svoj život kada je kolonija ili gnezdo napadnuto, kao što pčele žalcima brane košnicu i pri tome umiru. Ali "zaključavanje vrata" koje izvedu dva milimetra dugačke životinjice prvo je zabeleženo namerno žrtvovanje radi predupređenja opasnosti. Kada završe zatrpavanje, obično ubrzano odu dalje od mravinjaka.
Najstariji poznati mrav na svetu nađen je očuvan u ćilibaru. Nazvan je Sphecomyrma frey.. Prema prihvaćenoj teoriji, s druge strane, Homo sapiens (čovek) se razvio pre oko 30.000 do 50.000 godina. Ako biste sabrali težinu svih živih mrava, bila bi veća od ukupne težine svih živih ljudi. Kako fosilni nalazi vec dokazuju postojanje različitih rodova mrava, to znači da je ta porodica prošla kroz određeno razdoblje evolucije. Stoga se pretpostavlja da su se prvi mravi pojavili u razdoblju krede, pre oko 130 miliona godina.
Literatura
Linkovi
Pripremila: Tatjana Cico, IV-5