Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Alge
Algae

Taksonomija

  • Carstvo (Regnum) : Protista
  • Razdeo (Divisio) : postoji 8,9,10 pa i više razdela algi a mnogobrojne vrste su predmet sporenja izmedu algologa i zoologa. Ovo je tabelarni prikaz fitoplanktona (algi koje lebde u vodi) u Kopačkom ritu:
    Grupa Broj vrsta
    Cyanophyta 36
    Euglenophyta 37
    Cryptophyta 3
    Pyrrophyta 10
    Chrysophyta 119
    Chlorophyta 133
    UKUPNO 338

Opšti opis

Pediastrum boryanum Alge su velika grupa planktonskih organizama različitog oblika, mogu biti jednoćelijske i višećelijske. Za njih je karakteristično da imaju biljno telo koje se naziva talus, na kome se ne mogu razlikovati pravi koren, stablo i list. Žive slobodno u vodi i imaju vrlo slabu moć pokretanja, tj. lebde u vodi, jer u citoplazmi imaju kapljice ulja, površinu uvećanu različitim izraštajima (treplje, bičevi), kao i gasne vakuole. Neke vrste su manje od preseka ljudske vlasi. Nauka koja proučava alge zove se algologija.

Stanište

Spirulina sp. Najveći broj algi živi u vodi. Ima ih u slanim i slatkim vodama, ali ima i onih koje žive na vlažnom zemljištu, kori drveća, vlažnim stenama, građevinskom materijalu.

Razmnožavanje

Alge se razmnožavaju vegetativno, bespolno (sporama) i polno.

Ishrana

Najveći broj algi spada u fotoautotrofne organizme (organizmi koji vrše fotosintezu). One same stvaraju hranu uz pomoć sunčeve svetlosti i ugljen dioksida, u prisustvu pigmenata (među kojima su glavni hlorofili). Alge mogu da koriste slobodan ugljen dioksid, ali mogu da ga dobiju i iz raznih organskih supstanci (šećera).

Faktori koji utiču na brojnost algi u vodama Gornjeg Podunavlja

U Gornjem Podunavlju voda je zelena. Kap vode iz ovih lokvica ili bara pod mikroskopom pokazuje da voda nije obojena, već da njena boja potiče od mnogih živih bića koje vrve kroz ovu vodu. Čuli smo za pojam "cvetanje" algi to je samo jedna od promena koja se dešava u ovom ekosistemu, u toku jedne sezone. Pojedine vrste javljaju se u toku jedne sezone, a kasnije ih nema. Drugih vrsta ima u toku cele godine, ali im je gustina populacije različita u toku sezone. Na sezonsku dinamiku mogu da utiču temperatura, količina rastvorenih gasova ili neki drugi faktori. Brojnost algi varira po godišnjim dobima. Maksimalni razvoj alge postižu pri višim temperaturama vode (letnji period), a takođe njihova brojnost je veća u gornjem površinskom sloju vode gde je uticaj sunčevog svetla jači u odnosu na donje tamnije delove vode.

Značaj algi

vodena buvaZnačaj fitoplanktona (algi) je u tome što služe kao hrana mnogim životinjama, u prvom redu vodenim buvama (zooplanktonu) i ribama poput skobalja. Alge služe i kao bioindikatori u ocenjivanju kvaliteta vode u odnosu na organsko zagađenje.

Preporuka

Alge na području velikog ritskog kompleksa Dunava (Monoštorski, Apatinski rit u Vojvodini, Kopački rit u Hrvatskoj i plavno područje Karapandža u Mađarskoj), nije u potpunosti ispitano, i time se otvara mogućnost za naučnim radom budućih biologa i hemičara naše Gimnazije.

Literatura

  • Snežana Pejaković i Slobodan Imperl, 1000 zašto 1000 zato, Vuk Karadžić*Beograd 1987.
  • Botanika stara knjiga bez korica otprilike iz 1950.
  • Nada Šerban, Mirko Cvija i Radiša Jančić, Biologija za 1. raz gimnazije i poljoprivredne škole, Zavod za udžbenike Beograd 2003.

Linkovi

Pripremila: Nataša Arbutina, IV-5

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |