Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Ekologija

Barska žaba
Rana arvalis

Taksonomija

  • Carstvo (Regnum): Animalia
  • Tip (Phylum): Chordata
  • Klasa (Classis): Amphibia
  • Red (Ordo): Anura
  • Porodica (Famillia): Ranidae
  • Rod (Genus): Rana
  • Vrsta (Species): Rana Arvalis

Živi svet obiluje raznovrsnim životnim oblicima, koji svaki na svoj način održavaju funkcioniranje biosfere kao jedinstvene celine. Toj raznovrsnosti doprinose i vodozemci kao evolutivno najniži kopneni kičmenjaci. Vodozemci su najmalobrojnija grupa kopnenih kičmenjaka i u našoj zemlji su relativno slabo istraženi.

Opis

Odrasla jedinka je dugačka od 5 do 8 cm, a punoglavaac do 5 cm. Kreće se snažnim odbacivanjem svojim mišićavim dugim zadnjim nogama, koje hitrim opružanjem i grčenjem učestvuju i u plivanju. Prednje noge koje su znatno kraće imaju sasvim sporednu ulogu. Deo od kolena do pete je kraći od tela 1.9 - 2.6 puta.Kada su potkolenice postavljene vertikalno naspram tela, pete se spajaju ili štrče. Kost iza nožnog palca kraća je od samog prsta 1.1 - 2.3 puta. Za održavanje ravnoteže presudnu ulogu imaju polukružni kanali u unutrašnjem uhu. Kada se barska žaba nalazi na kopnu i oseti da je u opasnosti, kreće se dužim i višim skokovima, a potom se sakriva u visoku travu. Na prednjem gornjem delu glave se nalaze oči iza kojih se nalaze dve kružne mrlje, površinske bubne opne. Zenica oka je postavljena horizontalno.
Disanje se obavlja u plućima, koja su slabo izdeljena na alveole, pa je razmena gasova vrlo mala, ali na kopnu, se uglavnom obavlja kožno disanje, pošto je koža stalno vlažna zahvaljujući sluzi koju luče mnogobrojne kožne žlezde. Što se tiče usne duplje, zadnji deo jezika je račvast i izdeljen.

Koža na bokovima i nogama je glatka. Ima trakasto, tamno mesto na vratu. Stomak je beo ili žućkast bez šare ili sa malim braonkastim ili sivim tačkicama na vratu. Za razliku od ženki, mužjaci imaju jastučiće na prvom prstu, glasne unutrašnje podbradne kese koje obezbeuju glas, a tokom sezone parenja svetlo plavu boju tela (ženka je najčešće smeđe ili zelene boje).

Rasprostranjenost

Barska žaba naseljava zone tundre, listopadne šume, polustepe i stepe. U Evropi naseljava obično suvlje i otvorenije predele od obične žabe (Rana temporaria), uključujući granice šume, livade, polja, grmlje, bašte.. Žaba uglavnom prolazi tundru i stepu i dolazi u vegetaciju sa mnogo drveća, i u blizinu rečnih dolina. U severnim i južnim granicama tundre, šume i stepe, vrsta živi blizu reka, jezera,bara .... Tu se barska žaba čini kao izolovana. Uglavnom pliva do dubine od nekoliko cm. Rana arvalis je jedan od najrasprostranjenijih vodozemaca u istočnoj i srednjoj Evropi, kao i u zapadnom Sibiru. Tamo njena populacija dostiže nekoliko stotina jedinki po hektaru. Lokalna rasprostranjenost je možda i veća, kao u mestima gde može biti pronađeno 15 do 20 jedinki po kvadratnom centimetru. U šumama centralnog dela evropske Rusije, ima više staništa nego obična žaba, ali je ređa severno, kao i južno gde je obična žaba mnogo zastupljenija. Odnos rasprostranjenosti ove dve vrste se menja i tokom godine. Na kraju krajeva, na rasprostranjenost bilo koje od ove dve vrste, najviše utiču klimatske promene. Barska žaba je mnogo veći ljubitelj vrućina nego obična žaba. Najčešće se javlja u suvljim i toplijim staništima.Najranija pojava je u februaru, a najkasnije povlačenje je u novembru ili decembru (u najtoplijim krajevima),a sa druge strane najkasnija pojava je u junu, a najranije povlačenje je u septembru (zabeleženo na polarnom Uralu). U našoj zemlji naseljava predele oko severnih granica.

Razmnožavanje i razviće

Krajem proleća dolazi do razmnožavanja. Ono se obavlja od marta do juna, uglavnom nekoliko dana posle hibernacije. Trajanje sezone parenja je između 3 i 28 dana. Jaja se čuvaju na skrovitim, toplim mestima, i tokom dana i tokom noći. Ponekad se polažu u gnezda od lišća pričvršćena za granu koja je iznad vode, pa po izleganju punoglavci odmah padaju u vodu. Ovo uglavnom važi za tropske krajeve i služi za zaštitu jaja. Ipak polaganje jaja barske žabe je kasnije nego kod obične, za to im odgovaraju toplija i vlažnija zemljišta. Odjednom se polaže od 500 do 3000 jaja. Ženka polaže više hiljada jaja u vodu, a oplođenje je spoljašnje. Kao i većina vodozemaca, barska žaba se ne brine za svoje mlade, nego ih prepušta same sebi. Oko 2 nedelje posle polaganja jaja legu se larve. Za punoglavca nikada ne bismo rekli da je buduća žaba. Svojom telesnom organizacijom i načinom života više podseća na ribu. Telo ne poseduje udove, za disanje koristi škrge, a kreće se pomoću peraja. Metamorfoza se odvija od juna do oktobra, zavisno od područja. Razvijaju se udovi (prvo se pojavljuju zadnje noge), gubi se rep, a telo dobija pljosnat oblik i pluća počinju da funkcionišu. Generalno, vreme između izleganja i metamorfoze se skraćuje idući od severa prema jugu (žabama u toplijim krajevima treba mnogo manje vremena da se razviju iz punoglavca u odraslu jedinku). Brojnost ne utiče na preživljavanje larvi direktno, ali utiče na mogućnost uspešne metamorfoze zato što punoglavci koji se brzo razvijaju često završe svoju transformaciju, dok oni koji se sporo razvijaju umiru u vlažnom zemljištu. Larve koje se „naknadno“ transformišu u odrasle žabe imaju manje izvore energije. Ovo može biti dokaz za otežan opstanak. Ali u dobrim uslovima za život, naknadan rast im može omogućiti da dostignu veličinu onih koji su se brže razvili. S druge strane, ovaj „naknadan rast“ se događa jako retko, a češće rast ne zavisi od veličine jedinke nakon metamorfoze. Pol jedinke se ustanovljava posle 2 do 5 godina života. U proseku ženke sazrevaju kasnije i imaju duži životni vek od mužjaka. Maksimalni životni vek barske žabe je 11 godina. Punoglavci jedu zelene (Chlorophyta) i druge alge, više biljke. Tek preobražene žabe se hrane planktonom. Odrasle jedinke se uglavnom hrane insektima (ronećim bubama). U organizmu barske, kao i svake druge žabe je izuzetno razvijena tiroidna žlezda, koja ako se ukloni u ranom stadijumu, neće doći do preobražaja punoglavca.

Prisutnost ove vrste žabe je indikacija čistoće okoline. Generalno, vrsta nije pod pretnjom istrebljenja. Pored toga, izolovana staništa barske žabe treba čuvati od preteranog ljudskog uticaja, koji bi mogao da predstavlja opasnost njihovom opstanku. Na smanjenje njihovog broja najviše utiče uništavanje mesta na kome se pare. U najvećoj opasnosti su one žabe koje žive blizu velikih gradova ili u industrijskim zonama, ali rana arvalis je vrsta prilagodljiva uslovima života koje joj nameće čovek.

1992. i 1993. godine na Istočnim Uralima su vršena istraživanja o znakovima radioaktivnosti. Na ovom zagađenom zemljištu preovlađivala je baš ova vrsta žabe. Što se tiče razlika u rasprostranjenosti same vrste na ovom zemljištu, preovlađivale su ženke i jedinke sa šarama. Takođe, punoglavci na ovoj teritoriji su mnogo veći nego na drugim, manje zagađenim mestima,a sa druge strane, odrasle jedinke su u proseku bile mnogo manje nego one koje žive u normalnim uslovima. Znači, mutacije su primećene i kod mladunaca i kod odraslih jedinki, i to na morfološkom, citološkom i hromozomskom nivou. Primećene su promene na jetri, slezini i u brzini metaboličkih procesa. Razmnožavanje je znatno umanjeno, a smrtnost mladunaca povećana. Sve ove promene u razvoju i opstanku barske žabe su posledica njene nedovoljne sposobnosti adaptacije na neuobičajene uslove staništa. Istraživanje je sprovedeno od strane Instituta za ekologiju biljaka i životinja na Ruskoj Akademiji Nauka.

Literatura

  1. Opšta enciklopedija Larousse- grupa autora
  2. Enciklopedija živog sveta- autori: Lesli Kolvin, Ema Spir

Linkovi

Pripremila: Sadžakov Smiljana, IV-1

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2012 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |