ANAKSIMEN

Anaksimen iz Mileta (585 p.n.e- 525 p.n.e) je bio starogrčki, treći filozof miletske škole. Napisao je jednu knjigu, koja ja, po svome opštem nazivu koji se u IV veku davao takvoj vrsti spisa naslovljena "o prirodi". U tom delu Anaksimen je saopštio da je " vazduh (aer) bezgranično počelo (arhe)" svih bica. Ova teza se može razumeti kao posebno tumačenje Anaksimandrove nedovoljno jasne vizije onog "Bezgraničnog"

Najpotpunije objašnjenje o tome daje jedan doksografski tekst iz potonjih antičkih vremena: "Anaksimen Milećanin govorio je da je bezgranični vazduh počelo iz kojeg nestaju rađajuća i rođena (bica) i ona koje će se roditi i bogovi božanska (bića), a ostala (bića) su potomci ovih. Svojstvo vazduha je ovo: kada je uglavnom jednako raspoređen, on je za oči skriven, opažljiv pak postaje po hladnom i toplom, po vlažnom (kišnom) i po kretanju (vetar,oluja). Uvek se kreće,jer ako se ne bi kretao, ne bi se ni preobražavao; postajući gušći i ređi on se pokazuje različitim: razređen postaje vatra, a zgusnut daje vetrove (oluje). Iz vazduha po zgrušnjavanju nastaje oblak, a kada se još malo zgusne nastaje voda; ako se zgušnjavanje nastavi, vazduh se preobražava u zemlju; ponajviše zgusnuti vezduh je kamenje. Na taj način gospodari nastajanja su suprotnosti toplo i hladno".

Nije teško uočiti da su primarne suprotnosti (toplo, hladno) i ovde, kao i kod Anaksimandra, ono što božansku (večnu i besmrtnu) prirodu čini sposobnom da iz sebe rađa sva bića.Rastenje je ovde pokazano kao razređivanje te prirode, a smanjivanje kao njeno zgušnjavanje, odnosno kao postepeno gubljenje njene životnosti (pokretljivosti). U ovom gubljenju životnost koja se ispoljava kao hlađenje, naslućeno je razlikovanje organskog od neorganskog. Uz to Anaksimen je prvi izveo sva četiri takozvana elementa: vazduh, vatru, vodu, zemlju. Pre njega govorilo se samo o vodi, zemlji i vatri. Identifikujući ono "bezgranično" (apeiron) kao vazduh, Anaksimen je iz te iskonske prirode izveo prva dva (vatru i zemlju), a potom i trece (vodu),kao posrebnik između najveće i najmanje životnosti. Uspoređivanjem Anaksimenove i Hesiodove kosmogonije, uočeno je da "Vazduh" odgovara "Haosu" , "Vatra" odgovara " Uranu" (Nebu), "Zemlja" odgovara "Zemlji" a "Voda" "Erosu".

Iako je bio mlađi od Anaksimandra, jer Teofrast prenosi da je njegov "družbenik" (sto je značilo mlađi učenik) on se u istoriji filozofije često nevodi pre njega radi logičkog sleda apstraktnosti niza miletskih prapočela: voda (Tales), vazduh (Anaksimen) i apeiron (Anaksimendar).

Literatura

• Ksenija Atanasijević - Antička filozofija
• Dr.Branko Pavlović - Istorija filozofije
• Dr.Ivan Kolarić - Udžbenik za Učiteljski fakultet, Užice 1998.
• Mile Savić, Vladimir N. Cvetković, Nenad Cekić - Filozofija za srednju školu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004 god
• wikipedia
• anaksimen

Pripremila : Ana Matarić IV-5