GIMNAZIJA
AKTUELNO
Forum
SAJTOVI
ZANIMLJIVO
PLOTIN
Život i dela
Rođen je u Egiptu oko 204. godine gde je učio filozofiju i ponajviše bio impresioniran jednim učiteljem ( Ammonius Saccas) koji je tumačio Platonove spise.
Zatim je kaočetrdesetogodišnjak otišao u Rim gde je umro 270. godine. Plotinov učenik i biograf Porfirije koji je napisao i neku vrstužitija Pitagorina,
opisuje svog Učitelja kao asketu koji prezire sopstveno telo i ponekad zapada u najdublje meditacije, u ekstazu. To pretpostavlja stalno samoočišćenje duše od
svegačulnog, ali i stečenog duhovnog. Na taj način božja iskra učoveku postaje sve svetlija, da bi u retkim trenucima duši omogućila i ono najviše: povratak u Jedno.
Plotinove monologe priredio je za objavljivanje već pomenutio Porfirije, podelivši ih u 6 knjiga, od kojih je svaka imala 9 poglavlja,
zbogčega je dobilo naziv Eneade ( Devetice ). Monolozi su teško razumljivi i njihovo tumačenje ne može u svemu da bude jednoznačno.
Jedno
Najveću zagonetnost sačinjavalo je onošto je Platon pisao o jednom i mnoštvu, dakle, onošto je predstavljalo osnovu Platonove "prve filozofije". Tu zagonetnost rešio je Plotin na sledeći način: ono jedno mora se, pre svega, u ljudskoj mudrosti predstaviti negativnim odredbama, tj. prvo se mora reći onošto nije išta ono ne može biti, a tek potom se može dati neka saznajno-jezička aproksimacija o tomešta Jedno jeste. O Jednom se, dakle, najpre mora reći da je nemislivo, neizrecivo, neshvatljivo, ne-postojeće. Ukratko, ono je sa one strane svegašto postoji. Metaforički govoreći, Plotin je vrhunsko Jedno opisivao kao iskon iz kojeg sve drugo i mnoštveno izvire i na određeni način se ispoljava, dobija svoj spoljašnji izgled. Tako, onošto je po svemu suštastvu najbliže Jednom biva u Eneadama imenovano kao Nus ( um, duh ). U Nusu ( umu ) se nalaze sve platonske "ideje", ne samo one najviše, nego sve, uključujući i univerzalne, partikularne i pojedinačne pojmove. Na taj način Nus je predstavljen kao dovršeno znanje, kojem smrtni ljudi samo mogu da teže i da ga ostvaruju korak po korak. Ujedno Nus je istošto i Platonov Demijurg, koji gradi svet imajući na svome umu već gotov teorijski model onogaštoće sagraditi, ali plotinovski Nus je istošto i Aristotelov izvor smisla iživotne energije sveta. Sledeću nižu instancu Plotin označava kao " dušu kosmosa ". Ova duša je netelesna i kao takva nedeljiva je. Ona je istošto i pririda i u njoj se nalaze ona " semena " koja daju sve prirodne rodove i vrste, kao i sva pojedinačna bića. Ta su semena Stoici označavala svojim izrazom " spermatikoi logoi ". Najzad, najnižu instancu postojećeg Plotin označava kao materijalni svet. Prvim delom, to je materijalni supstrat ( aristotelovska hyle, materije) iz koje su sastavljena sva prirodna bića, a drugim delom to je aristotelovska " prva materija ", tj. onošto samo po sebi nema nikakvog oblika i tek potencijalno može primati oblike. Ovu materiju Plotin predstavlja " lišenost ", tj. kao odsustvo svakog oblika, i kao onu drugu krajnost nasuprot Jednom. Ova materija je, kaošto je već Platon pisao u Timaju, nepojmljiva i neshvatljiva. Ali u Plotinovoj interpretaciji ova materija je najbliža onome ništa. Slikovito rečeno: ono je potpuna tama nasuprot najblistavijoj svetlosti onog Jednog. Tu ježivotnma snaga Jednog došlo do kraja. Plotinove instance, poređane jedna ispod druge u opadajućem nizu, ne smeju se tumačiti u duhu zamisli o evoluciji. Tu nije prikazan vremenski redosled nastajanja pojedinih instanci, nego je opisana svojevrsna vizija anatomije postojećeg i onogašto je sa one strane postojećeg. Ma kako tu viziju ocenjivali, činjenica je da je ona imala značajan uticaj na spekulastivnu filozofiju renesanse i modernog doba.
Linkovi
Pripremila: Ana Matarić IV-5
