Rečnik antičke filozofije

A

a posteriori (lat.) - kasnije, ono što potiče iz iskustva

a priori (lat.) – ranije, ono što postoji pre iskustva, ono što je nezavisno od iskustva

abdukcija (lat. abducere – odvesti) – oblik silogističkog zaključivanja u kome je manja premisa samo verovatna, tako da je zaključak samo verovatan, a ne nužno istinit

agnosticizam (grč. α– ne, γνωστος– saznajni) – stanovište prema kome se poriče mogućnost saznanja Boga i sveta (stvarnosti)

agora (grč. αγορα ) – trg

ad infinitum (lat.) – do beskonačnosti

adekvacija (lat. adaequatio) – podudaranje misli i predmeta mišljenja

aksilogija (grč. αζιολογια– vredan, λογια– nauka ) – nauka o vrednostima

aksiom (grč. αζιοω– cenim, zahtevam, tražim) – očigledna istina koju nije potrebno dokazivati; osnovna pretpostavka istinitog zaključivanja

akcidentalno (lat. accidere – desiti se) – sporedna svojstva stvari; ono čto se ne odnosi na suštinu stvari

aletheia (grč.) – istinsko znanje, istina, neskrivenost

alijenacija (lat. alienatio) – otuđenje

amor fati (lat.) – voljno prihvatanje sudbine, ljubav prema sudbini

analiza (grč. αναλυοις– pazlaganje) – metod naučnog istraživanja koji se sastoji u razlaganju celine na delove

anamneza (grč. αναμνησις – sećanje ) – kod Platona izražava suštinu saznanja kao sećanja na svet ideja

ananke (grč.) – nužnost; božanska sila koja stoji i iznad bogova

animal rationale (lat.) – racionalna životinja; čovek

antinomija (grč. αντινομια - protivzakonito) – protivrečni sudovi o istoj stvari

anticipacija (lat. anticipare – uzeti unapred, primiti unapred) – predviđanje, stvaranje predstave (suda) o nečemu unapred

antropologija (grč ανφρωπος – čovek, λογια – nauka) – nauka o čoveku

antropos (grč. anthropos) – čovek

antropocentrizam (grč. anthropos – čovek, lat. centum – središte) – shvatanje po kome je čovek središte sveta i krajnja svrha njegovog razvoja

apatija (grč.απαφεια ) – ravnodušnost prema afektima

apejron (grč.απειρος ) – beskonačno, bezgranično, neograničeno

apercepcija (lat. ad – ka, percipere - opaziti) – kod Lajbnica, svesno, jasno opažanje

apodiktičko (grč.αποδεικτικος ) – ono što je nepobitno, ono što nužno važi; neminovno

apologeti (grč. απολονηκος – odbrana) – branioci hrišćanskog učenja od pagana

aporija (grč.απορια ) – nerešiv problem, problem iz kojeg proizilaze protivrečna pešenja

apostol (grč.αποστολος – glasnik, izaslanik) – propovednik i sledbenik hrišćanstva

apsolut (lat. absolutum - bezuslovno) - ono što nije ničim uslovljeno; ono što je dovoljno samom sebi; ono što je potpuno, savršeno

apstrahovati (lat. abstrahere - odvući) – izdvojiti ono što je bitno od nebitnog

argument (lat. argumentum) – dokaz, razlog, obrazloženje

arete (grč. αρετη ) – vrlina, valjan način delovanja radi postizanja moralnog dobra, ispunjenje moralne dužnosti

aristokratija (grč. αριστο – najbolji, κρατια – moć, vlast) – vladavina plemstva; vladavina odabranih

arhe (grč. αρχη ) – prauzrok, praosnov stvarnosti, počelo, načelo

arhiv (lat. archivum) – kod Fukoa, znanje sakupljeno u iskazima kao što su pravilnici ustanova

askeza (grč. ασκησις ) – uzdržavanje od zadovoljstava čulnih potreba i njihovo svođenje na najmanju meru

asocijacija (lat. associatio) – udruživanje, spajanje, povezivanje

ataraksija (grč. αταραζια ) – unutrašnji duševni mir (spokojstvo), stanje bez strasti

ateizam (grč. α – ne, φεος – Bog) – odbacivanje religije, poricanje postojanja Boga

atom (grč. α – ne, τομος – deljiv, ) – nedeljiva čestica materije

atomski stavovi – stavovi o nezavisnim pojedinačnim činjenicama iskustva

atribut (lat. attributum - dodatak) – bitna i stalna svojstva supstancije; kod Spinoze, mišljenje i protežnost

autarkija (grč.αυταρκεια ) – samostalnost i sloboda delovanja; dovoljnost samom sebi

autentičan (grč. αυφεντικος ) – pravi, istinit, izvoran način egzistiranja, koji podrazumeva da je čovek preuzeo na sebe odgovornost u izboru istinske egzistencije

autonomija (grč. αυτο – sam, νομος – zakon ) – moralno zakonodavstvo koje počiva na samostalnosti ljudske umne volje; samostalnost

autohton (grč. αυτο -χφων ) – samobitan, samosvojan, samonikao, starosedelački

B

bivstvujuće, biće (grč. to on; lat. ens; nem. Seindes ) – svaka stvar za koju se može reći da na neki način postoji, pojedinačna stvar

bios politikos (grč.) – život posvećen politici

bios theoretikos (grč.) – život posvećen saznanju; teorijski način života; lat. – vita contemplativa

biće, bivstvovanje (grč. to einai; lat. esse; nem. das Sein) – prisustvo bivstvujućeg u celini, sve što jeste u celini kao takvo; osnov svega što postoji (bivstvujuće)

Bog (grč. theos; lat. deus) – svemoćni, sveznajući i savršeni stvaralac sveta. U hrišćanstvu se veruje da Bog postoji pre sveta, kojeg stvara iz ničega (ex nixilo). Grci su imali antropomorfne (čovekolike) predstave o bogovima. Bog može biti shvaćen i kao imanentni uzrok, tj. Tako da postoji u svetu kao unutrašnji princip njegovog uređenja, koji ga u potpunosti prožima (npr. u stoicizmu; videti: panteizam)

V

verifikacija (lat. verificere - obistiniti) – provera neke tvrdnje, utvrđivanje njene istinitosti na osnovu iskustvenih činjenica, ili na osnovu logičke analize

vita activa (lat.) – praktičan, aktivan život; suprotno od vita contemplativa

vita contemplativa (lat.) – teorijski način života; suprotno od vita activa

voluntarizam (lat. voluntas - volja) – filozofsko shvatanje prema kome volja čini osnovu celokupne stvarnosti i unutrašnju suštinu svih pojava u svetu

vrlina – ispravan način delovanja radi postizanja moralnog dobra; ispunjenje moralne dužnosti

G

generičko (lat. genus - rod) – ono što pripada nekom rodu, na primer ljudskom

geštalt (nem. Gelstalt – oblik, izgled, sklop, struktura) – pojam iz moderne psihologije koji upućuje na to da je predstava o celini neke stvari više od zbira njenih delova

gnoseologija (grč. γνωσις – znanje, λογια – nauka) – teorija saznanja; epistemologija

gnostici (grč. γνωστης – znanje) – pripadnici hrišćanske sekte koja je hrišćanske dogme tumačila pomoću razuma, odnosno filozofskih doktrina

gnothi seauton (grč.) – upoznaj sam sebe

govor ili živa reč (fr. parole) – neposredna upotreba nekog jezika; upotreba nekog jezika kao žive reči u govornoj praksi

građansko stanje – stanje u društvu u kome ljudi žive na osnovu uzajamno postignutog društvenog ugovora

D

dvostruka neistina – shvatanje po kome postoje dve vrste istine: jedna u filozofiji, a druga u teologiji

dedukcija (lat. deducere – izvesti, zaključivati) – logički postupak izvođenja jedne tvrdnje ili zaključka iz jedne ili više premisa tako da je zaključak nužno istinit ako su istinite premise (videti: premisa). Pod pojmom dedukcije podrazumeva se, takođe, postupak zaključivanja iz opšteg o posebnom, koji je razvio Aristotel kao silogističko zaključivanje (videti: silogizam)

de omnibus dubitandum est (lat.) – u sve se mora sumnjati

definicija (lat. definito – ograničenje, određenje)– određenje sadržaja pojma, objašnjenje pojma

deizam (lat. Deus - Bog) – stanovište prema kome se ne poriče značaj religije, ali se zahteva njeno usklađivanje sa ljudskim razumom; prihvatanje prirodne religije kao religije razuma; prihvatanje postojanja Boga, ali i odbacivanje istina otkrovenja

dekadencija (fr. decadence - opadanje) – kulturno i biološko propadanje

dekonstrukcija (lat. deconstructio) – kod Deride, oznaka za razgrađivanje logocentrizma, odnosno metafizike

demarkacija (fr. demarquer) – razgraničenje

demokratija (grč. δημος – narod; κρατεω – moć, vlast) – vladavina naroda; oblik društvenog uređenja u kome narod, na posredan ili neposredan način, vrši vlast. Mogu se razlikovati oblici neposredne (direktne), posredne, tj. predstavničke (reprezentativne) i konstitucionalne (liberalne) demokratije.

demon (grč. δαιμων ) – natprirodno biće, duh: "Sokratov demon" označava "unutrašnji glas" koji ga upozorava šta je dobro da čini, a šta nije.

demos (grč. δημος) – narod kao zajednica slobodnih građana

destrukcija metafizike (lat. destructio - rušenje, razlaganje) – kod Hajdegera razgrađivanje značenja metafizičkih pojmova da bi se otkrio njihov skriveni smisao

determinacija (lat. determinatio - određivanje) – bliže odrediti neku stvar na osnovu podrobnijeg sadržaja njenog pojma; uslovljenost pojava nekim pravilom

Deus sive natura (lat.) – Bog ili priroda

dijanoja (grč. διαυοια) – razum kao sposobnost razložnog izlaganja i dokazivanja

dijalektika (grč. διαλεγομαι - razgovarati, raspravljati) – veština raspravljanja, veština dokazivanja; kod Fihtea – dedukcija pojmova teza, antiteza, sinteza; kod Hegela – opšta metoda razvoja saznanja i stvarnosti kroz prevladavanje supronosti

dijalektički materijalizam – Marksovo i Engelsovo filozofsko stanovište koje počiva na sintezi materijalizma i dijalektike u tumačenju istorije; istorijski materijalizam

dijahronija (grč. δια - raz-, kroz, χρογος - vreme) – kod Sosira, istorijski razvoj govora

dike (grč. δικη) – pravda

diktatura proleterijata – državni oblik vlasti radničke klase posle pobede revolucije

dinamis (grč. δυνανις; lat. potentia) – mogućnost, kod Aristotela – puka mogućnost za razliku od ostvarenosti neke stvari

diskurs (lat. discursus) – razgovor, razložno izlaganje, razuman govor, vrsta govora

događaj (nem. Ereignis) – kod Hajdegera, jedna od oznaka za smisao bivstvovanja

dogma (grč. δονμα) – mišljenje koje se smatra istinitim; pravoverni (istinski) smisao hrišćanskog učenja

dogmatici (grč. δονμα - mišljenje) – filozofi koji, za razliku od skeptika, postavljaju pozitivna tvrđenja ili učenja o svetu, odnosno veruju u mogućnost pouzdanog znanja o stvarnosti

doksa (grč. δοξα) - mnjenje, prividno, nepotvrđeno znanje ili mišljenje o nečemu

docta ignorantija (lat.)- učena nesaznatljivost; shvatanje po kome se o božije biću ne može ništa sigurno znati

društvena nadgradnja – kod Marksa, sfera društva koja obuhvata političku i ideološku sferu (nauka, religija, moral, umetnost, filozofija itd.)

društvena osnova (baza) (grč. basis) – kod Marksa, ekonomska sfera od koje najviše zavisi razvoj društva

dužnost (grč. deonta) – ono što je individua obavezna da učini, ili što treba da učini

duh (grč. nous; lat. spiritus; nem. Geist) – mišljenje, razum, um; razumljivi slij duševnosti; kod Hegela, apsolut koji prepoznaje samog sebe u realnom postojanju čoveka

E

evidentno (lat. evidens) – očigledno, jasno

evidencija (lat. evidentia - očiglednost) – neposredni doživljaj slaganja uma i stvarnosti, mišljenja i predmeta; evidencija, odnosno intuicija predstavlja osnovu istinitosti kao osnovne odlike uma

egzistencija (lat. existentia - postojanje) - postojanje, ostvarenje neke stvari koja iz mogućnosti prelazi u aktuelnost; u filozofiji egzistencije označava specifičan način ljudskog postojanja, za razliku od postojanja predmeta

egistencijalni - pojmovi koji pokazuju strukturu u suštini ljudskog načina egzistencije, za razliku od kategorija koje se odnose na saznanje predmeta

ejdetska svest (grč. ειδος - ideja, vrsta, su ština) - kod Huserla, saznavanje suština

eklekticizam (grč. εκλεγο - biram) - odabiranje i povezivanje delova različitih već poznatih filozofskih učenja u novu celinu

ekstaza - (grč. εκστασις - biti izvan sebe) mističko sjedinjavanje sa Bogom neposrednim uviđanjem njegovog prisustva

elen vital (fr.) - životni polet

emanacija (lat. emanatio - izviranje, isijavanje) - proizlaženje stvari iz njihovog tvorca, isijavanje božje svetlosti ili milosti

emancipacija (lat. emancipatio) - oslobođenje od stanja zavisnosti ili ograničenja

empirija (grč. εμπειρια) - iskustvo

energija (grč. ενεργεια) - sposobnost delovanja, sila

entelehija (grč. εντελεχια) - ono što ima unutrašnju svrhu; kod Aristotela ispunjenje svrhe koju je neka stvar prethodno imala kao mogućnost

enciklopedija (grč. εγκυκλιος παιδεια - zaokružno obrazovanje) - zbirka znanja jedne ili više nauka

epistema - kod Fukoa, racionalan obrazac znanja u nekoj eposi, koji prethodi svakom pojedinačnom znanju

episteme (grč. επιστημη) - istinito znanje, nauka

epistemologija (grč. επιστημη - znanje, λογια - nauka) - filozofija nauke, teorija nauke; gnoseologija

epohe (grč. εποχε) - termin koji potiče iz skeptičke filozofije i odnosi se na uzdržavanje od izricanja suda o nekoj stvari

eristika (grč. ερις - svađa, prepirka, razdor) - veština prepiranja, raspravljanja, polemisanja

esencija (lat. essentia) - suština, priroda nečega

esse est percipi (lat.) - biti (postojati) znači biti opažen u nekoj svesti (duhu)

estetika (grč. αισϑητικη - čulno, opažajno) - nauka o lepom u umetnosti

etika (grč. ηϑος - običaj) - nauka o moralu

etnos (grč. εϑνος) - narod kao zajednica ljudi istog porekla

etos (grč. ηϑος)- običaj, navika, sadržaj ukupnog čovekovog moralnog delovanja; oznaka moralnog karaktera; skup (moralnih) osobina koje jedan čovek poseduje

eudajmonija (grč. ευδαιμονια) - sreća

eudajmonizam (grč. ευδαιμονια - sreća, blaženstvo) - etički pravac čiji pripadnici smatraju da je postizanje sreće glavna svrha ljudskog delovanja

ex nihilo (lat.) - iz ničega

ex nihilo nihil fit (lat.) - ništa ne može nastati iz ničega

Z

zoon politikon (grč.) - čovek kao političko biće; čovek kao društveno biće, kao biće uređenje društvene zajednice

I

ideal (grč. ιδεα - lik, oblik) - uzor, slika savršenstva

ideja (grč. ιδεα, ειδος - lik, oblik) - kod Platona, ideje su uzori stvari, večne nepromenljive suštine; ono što je zajedničko srodnim stvarima, opšte određenje na osnovu koga se za mnoštvo pojedinačnih čulnih stvari može reći da čine jednu vrstu; u sholastici, uzor stvari u božjem mišljenju; kod Loka, oznaka za svaki sadržaj svesti, oset, predstavu i pojam; kod Kanta, ideje su pojmovi čistog uma (duša, Bog, svet) čiji sadržaj nije dat u iskustvu, ali koji unose jedinstvo u razumsko saznanje koje se odnosti na iskustvo, principi uma; kod Hegela, apsolut koji se razvija; apsolutno jedinstvo pojma i objektivne stvarnosti

identitet (lat. idem - isto) - istovetnost; odnos prema kojem je svaka stvar jednaka samoj sebi u različitim okolnostima; ideja koja u stvarnosti ogleda samu sebe

ideologija (grč. ιδεα - ideja, λογια - nauka) - kod Marksa ima više značenja; celokupan misaoni rad jedne epohe; duhovna nadgradnja; lažna svest koja u prikrivenom obliku izražava interese vladajuće klase

idiografske nauke (grč. ιδιος - svojevrstan, γραφω - pišem) - duhovne nauke koje se bave proučavanjem pojedinačnih događaja u istoriji ili pojedinačnih tvorevina ljudskog duha

idole (grč. ειδωλον - slika, senka, utvara) - kod Frensisa Bekona lažne predstave, obmane ili zablude koje ometaju saznanje

izonomija (grč. ισονομια) - ravnopravnost, jednako važenje nekog zakona za sve na koje se odnosti

imaginacija (lat. imaginatio) - predstave mašte

imanentno (lat. immanens - unutrašnji) - ono što je dato unutar granica iskustva; ono što se nalazi u svetu; suprotno od transcendentno - ono što prevazilazi iskustvo, što se nalazi izvan sveta

imoralizam (lat. in - ne, moralis - moralan) - filozofsko stanovište koje odbacuje postojeći moral; kod Ničea, zahtev da se prevrednuju moralne vrednosti

impresija (lat. impressio) - utisak, oset, čulni doživljaj spoljašnjeg sveta

indeterminizam (lat. indeterminatus - neodređen) - shvatanje po kome pojave u svetu nisu određene nekim opštim pravilom, zakonom, već su slučajne i predstavljaju proizvod mnoštva mogućnosti

individualizam (lat. individuum - jedinka) - stanovište koje naglašava vrednost lične osobenosti nasuprot pripadanju nekoj opštosti

indukcija (lat. inducere - uvoditi) - vrsta logičkog zaključivanja koje se sastoji u tome da se celoj klasi nekih elemenata pripisuje svojstvo koje imaju samo neki ispitani elementi te klase; ponekad se definiše i kao zaključivanje od pojedinačnog ka opštom, logički nužno samo ako su poznate sve pojedinačnosti u nekom nizu

instinkt (lat. instingnere - podsticati) - nagon; nasleđena sposobnost izvođenja automatskih radnji radi održanja u životu; kod Bergsona, zarobljena životna energija u biološkoj sferi koja se troši na održavanje života

instrumentalizam (lat. instrumentum - oruđe) - filozofsko shvatanje koje celokupno saznanje tumači kao sredstvo (instrument) praktičnog čovekovog ovladavanja prirodom

instrumentalna racionalnost - tehničko-naučna racionalnost; sredstvo same vladavine u društvu

intencionalnost (lat. intentio - namera) - svojstvo svesti da je uvek usmerena na neki predmet

interpretacija (lat. interpretatio) - tumačenje, objašnjenje, izlaganje

intuicija (lat. intuor - gledam u) - neposredno opažanje, neposredno shvatanje suštine neke stvari, neposredan doživljaj stvarnosti

ipostasi (grč. υποστασις) - lice, ličnost, individuum, konkretna pojedinačnost

iracionalizam (lat. irrationalis - nerazuman) - filozofsko stanovište prema kome se stvarnost ne može racionalno objasniti jer njeno osnovno načelo prevazilazi logičke zakone

ironija (grč. ειρωνεια - pretvaranje u govoru) - kod Sokrata, pokazivanje da je nešto u šta verujemo da je znanje, u stvari, neznanje; dovođenje postojećih znanja u sumnju; podrugljivost; poseban problem kod Kjerkegora

isihazam (grč. εσυχια - mir, spokoj) - monaški isposnički pokret koji se razvio na Svetoj gori (Atosu)

J

jeres (grč. ιερευς - izbor, davanje prvenstva, prihvatanje) - učenje koje odstupa od pravog hrišćanstva

K

kapital (lat. capitalis - glavni) - kod Marksa, društveni odnos koji omogućuje da neka vrednost donosi svom vlasniku višak vrednosti, odnosno da se oplođuje

katarza (grč. καϑαρσις - pročišćenje) - oslobađanje duše od afektivnih stanja

kategorija (grč. κατηγοριεω -izreći) - najopštija određenja stvari na osnovu kojih je moguće saznanje; kod Kanta, oblici mišljenja pomoću kojih shvatamo predmete čulnog iskustva; oblici mišljenja koji se zasnivaju na različitim pravilima logičkog suđenja, odnosno vrstama sudova (kod Kanta ih ima dvanaest)

kategorički imperativ (grč. κατηγορικος - koji izriče, lat. imperare - zapovedati) - kod Kanta, bezuslovni moralni zakon (zapovest)

kauzalitet (lat. causalitas) - uzročnost, nužan odnos uzroka i posledice

koegzistencija (lat. coexistentia) - kod Konta, zakonite veze između pojava koje istovremeno postoje

komunikativno delovanje - kod Habermasa, društveno delovanje vođeno težnjom za racionalnim postizanjem društvene saglasnosti

konačni uzrok (lat. causa finalis) - kod Aristotela svrha kao jedan od četiri uzroka

konzervativizam (lat. conservare - sačuvati, održati) - pogled na svet ili politička teorija koja zagovara izbegavanje radikalnih društvenih promena i očuvanje postojećih društvenih institucija, odnosa i tradicije kao uslova slobode i stabilnosti društva

konsekvencija (lat. consequentia) - posledica, zaključak

konsenzus (lat. consensus) - saglasnost; kod Habermasa, postizanje saglanosti putem slobodne upotrebe uma

kontekstualnost (lat. contextus od contextere - uzajamno povezivati pri tkanju) - povezanost nekog teksta (tvrdnje ili teorije), kako sa drugim tekstovima (tvrdnjama ili teorijama), tako i sa istorijskim, kulturnim, društvenim ili biografskim uslovima u kojima tekst (tvrdnja ili teorija) nastaje

kontemplacija (lat. contemplatio - posmatranje) - teorija, misaono udubljivanje, neposredan doživljaj prisustva Boga

kontingentno (lat. contingere - dogoditi se) - slučajno, ono sto je nije nužno

kontradikcija (lat. contradictio) - protivrečnost, logička suprotnost

konceptualizam (lat. conceptus - pojam) - u sholastici, stanovište prema kome opšti pojmovi ne postoje realno, ali nisu ni puka imena, već postoje u mišljenju

kosmogonija (grč. κοσμος - red, svet, γιγονομαι - postati) - mit o nastanku sveta

kosmologija (grč. κοσμολογια) - filozofsko učenje o nastanku sveta

kosmopolitizam (grč. κοσμος - svet, πολιτες- građanin) - stanovište po kome su svi ljudi jednaki jer pripadaju jedinstvenom svetskom umnom poretku (jer su građani sveta)

kosmos (grč. κοσμος) - svet kao uređena celina, vasiona, ukras

kritika (grč. κριτικη od κρινω - sudim, procenjujem) - veština procenjivanja, preispitivanja, prosuđivanja i razlikovanja onoga što je vredno ili bitno od onoga što nije

kriticizam (grč. κριτικη τεχνε - veština, umeće rasuđivanja) - filozofsko štanoviste (Kant) po kome se zahteva prethodno prosuđivanje ili preispitivanje uslova pod kojima je moguće saznanje, kao i preispitivanje njegovih vrednosti i granica primene; ispitivanje saznajne sposobnosti pre njene upotrebe

L

laičko (grč. λαικος - narodni) - svetovno, za razliku od posvećenog, ono sto nije posvećeno; nestručno

language (fr.) - kod Sosira, jezik kao društveno uređen sistem veštačkih znakova ili, uopšte sposobnost upotrebe verbalnih znakova

langue (fr.) - kod Sosira, jezik kao sistem znakova jedne društvene zajednice, naroda; neki određen jezik, kao što je francuski ili srpski jezik

legalitet (lat. legalis - zakonski) - podudaranje neke radnje sa zakonom bez obzira na motiv

legitimacija (novolat. legitimatio) - ozakonjenje, opravdanje, utemeljenje

liberalizam - (lat. liberalis - slobodouman) politička teorija u kojoj je osnovna vrednost individualna sloboda čoveka

logos (grč. λογος) - reč, misao, razum, zakon, razložan govor, nauka

logocentrizam - shvatanje prema kome um, odnosno logos zauzima središnje mesto u evroposkoj istoriji; poseban oblik ovog shvatanja kod Deride jeste fonocentrizam; oznaka za metafiziku

lumen naturale intellectus (lat.) - prirodna svetlost razuma

M

majeutika (grč. μαιευτικη - babička veština) - kod Sokrata, postupak pomaganja sagovorniku da pomoću pitanja izvede potrebne zaključke o nekoj stvari

maksima (lat. maxima, tj. regula) - pravilo; kod Kanta pravilo kojim se neki pojedinac rukovodi prilikom donošenja neke praktične odluke koja treba da bude u skladu sa opštim moralnim zakonom (kategoričkim imperativom)

metanaracije (grč. μετα - iznad, preko, lat. narratio - pripovest, priča) - kod Liotara, oznaka za teorije koje pokušavaju da objasne stvarnost u celini na osnovu jednog racionalnog principa

metafizika (grč. μετα - iza, iznad, izvan, φυσις - priroda) - učenje o prvim uzrocima svega bivstvujećeg; nauka o osnovnim principima (načelima) stvarnosti

metod (grč. μεϑοδος- način, put)-način, put, postupak naučnog istraživanja, dolazak do istinitog znanja.;

metodologija (grč. μεϑοδος -put, način λογια -nauka) nauka o naučnim metodima;

mehanički materijalizam -filozofsko shvatanje po kome se predpostavalja da je celokupna stvarnost materijalne prirode i da se može objasniti svođenjem svih promena u prirodi na mehaničke zakone;

mimezis - podražavanje oponašanje

Minervina sova (lat. Minerva-bogina mudrosti kod Rimljana) - figurativno označava istinsku mudrost;

mistika (grč. μυστικος -skriveni, tajni) -sagledavanje i sjedinjenje sa tajanstvenom prirodom sveta božjeg postojanja, za razliku od racionalnog odnosa prema svetu;

mit (grč. μσϑος )-reč, simbolična priča o nastanku sveta.

mnjenje (grč δοχα ) -nepouzdano i verovatno saznanje

modusi (lat. modus-način)- nestalna, promenljiva svojstva supstancije

monada (grč. μονας - jedinica)-jedinica, posebnost, kod pitagorejaca- brojne jedinice; kod Lajbnica, monade su shvaćene kao delatne supstancije, jedinice sile (odatle "monadologija")

monarhija (grč. μοναρχια )-vladavina jednog načela ili čoveka

moral (lat. mos-običaj)-skup pravila tj. normi koje čovek treba da poštuje da bi se njegovo delovanje moglo oceniti kao dobro; autonomni moral se zasniva samo na umu i mišljenju, dok heteronomni svoje principe temelji izvan čoveka (tradicija, Božja objava i sl.)

moralitet (lat. moralitas-moralnost)- kod Kanta, podudaranj neke radnje sa moralnim zakonom na osnovu samog poštovanja moralnog zakona, dužnosti

N

naricizam (grč. ναρκιδδος -narcis)-zaljubljenost u samog sebe

nacizam -skraćenica od reči nacionalsocijalizam; totalitarni, rasistički pokret u nemačkoj, blizak fašizmu, koji je pod rukovodstvom Adolfa Hitlera vladao u Nemačkoj od 1933 do 1945

načelo - videti: princip

natura naturans (lat.)-stvaralačka priroda, Bog

natura naturanta (lat.)-stvorena priroda

naučni socijalizam -Marksovo i Engelsovo shvatanje socijalizma

nirvana (sanskr. nirwana-ugasnuće)- iščeznuće individualnosti sa osnovom sveta; stanje potpunog duševnog mira

nihili est in intellectu, quod non prius fuerit in sensu (lat.)- u intelektu ne postoji ništa što prvo nije bilo u čudima

nihilizam (lat. nihil-ništa)- filozofsko stanovište koje poriče sve vrednosti

noaton (grč.)-ono što je umno

noeza (grč. νοηδις -mišljenje)- kod Huserla predstavlja jedinstveni tok svesti

noein (grč.)-mišljenje

noema (grč. νοημα )-jednostavni predmet svesti, odnosno smisao koji nastaje u internacionalnom toku svesti

noezis (grč.) um kao sposobnost misaonog sagledavanja, sposobnost saznanavanja prvih načela, odnosno najviše ideje

nominalizam (lat. nomen- ime)- u sholastici, stanovište prema kome opšti pojmovi nisu stvarni, već su samo imena

nomološke nauke (grč. νομος -zakon)-nauke koje se bave utvrđivanjem opštih zakona u prirodi, prirodne nauke

nomos (grč.)-zakon , poredak u društvu, običaj

norma (lat.)-pravilo, propis, merilo koje treba slediti

noumen (grč. νουμενον )- ono što prevazilazi čudno iskustvo: ono što se ne može opaziti čulima; ono što se može shvatiti samo mišljenjem; kod Platona-ideje

nus (grč. νους )-um, duh

O

okazionalizam (lat.ocassio-zgodna prilika)-učenje o slučajnim uzrocima

omnis determitantio est negatio (lat.)-ovako određenje je negacija

ontologija (grč. οντος -bivstvujuće, λογια -nauka)-nauka o bivstvujućem kao bivstvujućem, nauka o biću svega postojećeg (bivstvujućeg), opšta metafizika; termin nastaje u XVII veku

ontološka diferencija ili ontološka razlika -razlika u načinu postojanja predmeta i čoveka, koja se ogleda u tome što čovek razume smisao bića

opovrgljivost -videti: falsifikacija

oset -čulni doživljaj neke stvari

osetilno -čulno

P

pagani (lat. paganus-seljak)-neznabošci, nehrišćani

paidea (grč.)-obrazovanje kao individualno usavršavanje u cilju usklađivanja individualnog i društvenog života sa večnim (božanskim) pokretom sveta

panlogizam (grč. παν-sve, λογια-nauka)-shvatanje po komeumni zakon prožima celokupnu stvarnost; učenje da svetom vlada nauka; kod Hegela, shvatanje po kome je celokupna stvarnost uređena kao racionalni sistem

panteizam (grč. παν -sve, ϑελος-Bog)-shvatanje po kome Bog prožima prirodu, odnosno nalazi se u svim njenim delovima

paradigma (grč. παραδειγμα -uzor)-kod Platona, ideje su uzroci stvarima, a stvari su odrazi ideja; obrazac

paradoks (grč. παραδoξος -protiv mišljenja, neočekivan, neverovatan)- prividno besmislena tvrdnja; tvrdnja koja je protiv rečna; logička teškošća

paralogizam (grč. παραλογιαμoς )- pogrešan zaključak

patristika (lat. patres ecclesiae-crkveni oci)-učenje koje su razvijalki učeni hrišćanski oci radi odbrane hrišćanstva od jeretičkih tumačenja

percepcija (lat. percipere-opaziti)-opažaj

pozitivan (lat. positivus) -potvrdan, stvarno postojeći, koji se nemože pronaći u iskustvu

pojava ili fenomen (grč. φαινομενον )-predstava stvari u svesti, stvar za nas; ono što je prisutno, pojavno, vidljivo

polemos (grč. πoλεμος )-borba, rat, sukob

polis (grč.)- antički grad-država

postmoderna (lat. post-posle, fr. moderne)-naziv koji se upotrebljava da bi se obeležila epoha koja dolazi posle moderne epohe

postulat (lat. postulatum-zahtev)-stav koji se nužno mora pretpostaviti iako se ne može dokazati; kod Kanta, to su nužne pretpostavke moralnog delovanja (postojanje Boga, slobodna volja i besmrtnost duše) jer u protivnom moralno delovanje se ne bi moglo opravdati

pragmatizam (grč. πραγια -delo, delovanje, čin)-filozofsko shvatanje prema kome praktična korist i delovanje predstavljaju osnovni kriterijum za procenjivanje da li su saznajni iskazi smisleni i istiniti

praksa (grč. πραξις -delovanje)-čovekova svesna i svrsishodna delatnost promene stvarnosti kroz istoriju

praktično (grč. πρακτικος )-ono što se odnosi na ponašanje ili delovanje u društvu

premisa (lat. premissa)-jedan od dva suda od kojih se polaziu silogističkom zaključivanju (videti silogizam)

prva filozofija ili teologija (kod Aristotela)-isto što i metafizika

princip ili načelo (lat. principium-početak)-ono od čega nešto potiče, prauzrok, opšta istina iz koje se izvode pojedinačne istine, vrhovni pojam

prirodno pravo (lat. ius naturale)- neotuđiva prava čoveka, kao što su prava na život i slobodu, pravo vlasništva i obaveza poštovanja društvenog ugovora

prirodno stanje -pretpostavljeno prvobitno stanje koje predhodi društvu kao zajednici urođenoj na osnovu društvenog ugovora; stanje u kome su ljudi u duhovnom i telesnom pogledu jednaki imaju pravo na sve

proverljivost -videti: verifikacija

propozicija (lat. propositio)-u logičkom smislu reči sud, tj.rečenica koja nešto tvrdi ili poriče

prosvetiteljstvo (nem. Aufklarung; fr. siecle des lunieres; engl. enlightenment)-pokret u evropskoj kulturi koji se zasniva na uverenju da je moguće izgraditi celokupan život društva na samostalnoj i kritičkoj upotrebi razuma

R

radikalni empirizam -filozofsko shvatanje po kome i predmeti i relacije među njima spadaju u sadržaj neposrednih iskustvenih doživljavaja

razum (nem. Verstand)-kod Kanta, sposbnost stvaranja pojmova o stvarima, podvođenja čulnih opažaja pod kategorije, moć pravila

ratio (lat.) -razum, um

realizam (lat. res-stvar, realis-stvaran)-u sholastici, stanovište prema kome opšti pojmovi (univerzalije) postoje realno (stvarno)

revolucija (novolat. revolutio-pokret)-temeljna i nagla, uglavnom nasilna promena društvenog pokreta

redukcija (lat. reductio-vraćanje natrag)-svođenje ničeg na nešto; smanjivanje, skraćivanje

reductio ad absordum (lat.)-svođenje na apsurd; logička operacija kojom se pokazuje da je neka tvrdnja besmislena

rezon d'etr (fr. raison d'etre)-razlog koji opravdava postojanje neke stvari

renesansa (fr. renaissance-ponovno rađanje, preporod)-razdoblje u razvoju evropske istorije i kulture od XIV do XVI veka

represija (lat. repressio)-prinuda

republika (lat. res publica-stvar naroda, javna stvar)-oblik državnog uređenja u kome vlast pripada narodu (videti demokratija)

resantiman (fr.ressentiment)-zavisnost, ozlojeđenost, osvetljivost

res extensa (lat.)-kod Dekarta, protežna stvar, odnosno telesna, materijalna priroda

res cogitans (lat.)-kod Dekarta, misleća stvar, duhovna supstancija

retorika (grč. ρητορικος )-veština govorništva

refleksija (lat. reflecto- okrenuti u nazad)-razmišljanje, upravljanje pažnje na sadržaje svesto, misaono posmatranje svesne aktivnosti, samoposmatranje svesne delatnosti subjekta

S

svet života (nem. Lebenswelt)-obuhvata sve teorijske i neteorijske (praktične) oblike delovanja i verovanja jednog društva

semiotika (grč. σημετον- znak)-opšta nauka o zakonima

senzacije (lat. sensus-osećanje)-oseti, ono što osećamo pomoću čula

senzualizam (lat. sensualis-čulni)-saznajno-teorijsko stanovište prema kome je saznanje moguće samo na osnovu osveta i čulnog opažanja

senzualističko (lat. sensus-čulo)-ono što se odnosi na osete i čulno opažanje

sentiment (lat. sentire-osećati, mens-um)-prirodna osećajnost

signifikant (lat.)-oznaka(označitelj, označavajuće); čulni element znak (npr. određeni skup glasova)

signifikat (lat.)- ono što je označeno, pojam, ideja na koju se znak odnosi

silogizam (grč. συλλογιζομος )-posredno, kod Arisotela deduktivno zaključicanje koje poseduje dve premise i jedan zaključak

singularan (lat. singularis)-pojedinačan, poseban

singularni sud -sud čiji se predikat odnosi na neku pojedinačnu stvar

sintaksa (grč. συνταξις )-nauka koja se bavi utvrđivanjem ispravne strukture jezika

sinteza (grč. συνϑησι ς -sastavljanje)-metod naučnog istraživanja koji se sastoji u spajanju elemenata u jedinstvenu celinu

sintastički sudovi a posteriori -sudovi koji povezuju nezavisne pojave u iskustvu

sintetički sudovi a priori -sudovi koji nezavisno od iskustva povezuju subjekt i objekt, pri čemu su oni logičjki nezavisni; kod Kanta, uslov nužnosti i opštosti naučnog znanja

sinhronija (grč. συγχρονος -istovremen)-stanje jezičkog sistema u jednom trenutku

sistem (grč. συστημα -celina, sistem)- mnoštvo elemenata povezanih u jednu celinu

skeptik (grč. σκεπτικος )-onaj ko sumnja u mogućnost saznanja istine; za razliku od dogmatika (videti dogmatici) ne izriče pozitivne sudove o svetu

skepticizam (grč. σκεψις -sumnja)-filozofsko stanovište prema kome nema sigurnog kriterijuma u određivanju istine; sumnja u mogućnost znanja

solipsizam (lat. solus-jedini, ipse-sam)-saznajno-teorijsko stanovište prema kome je saznanje ograničeno samo na unutrašnje iskustvo pojedinačne svesti

sofist (grč. σοφιστης )-znalac, mudrac; grupa filozofa, Sokratovih savremenika koji su naglašavali saznajni i praktični relativizam

sofistika ( grč. σοφιστης ) - učenje sofista koje je posebno pažnju posvećivalo retorici kao ključnom elementu obrazovanja za učešće u političkom životu; za Platona prividna mudrost koja se zasniva na namernom izvrtanju istine i izvođenju lažnih zaključaka pomoću govorničke veštine

sofos ( grč. σοφος) - mudrac

spekulacija ( n. lat. Speculatio ) - saznanje putem čistog mišljenja, koje prevazilazi granice iskustva

spermata (grč.) - semena, klice stvari

spoljašnja mudrost - znanje koje odgovara ljudskom razumu ( filozofija ), za razliku od hrišćanskih učenja o Bogu

stvar po sebi ( grč. νοουμενον ; nem. Ding an sich ) - stvarnost neizvesno od toga kako je čovek predstavlja u svojoj svesti; ono što prevazilazi ljudsko iskustvo, noumen

struktura ( lat. Structura - sklop, sastav, sistem ili ustrojstvo) - sistem jezičkih znakova; samostalan poredak u nekoj celini pojava, koji određuje njihovu međusobnu zavisnost

subjekt ( lat. Subiectum; grč. Hypokeimenom ) - podmet ( ono što je podmetnuto pod nešto ); nosilac stanja, svojstava i delovanja; posle Dekarta odnosi se, pre svega, na svesno delovanje Ja ( čoveka kao svesnog i delatnog bića )

suverenitet ( fr. Souverainete) - neograničena, jedinstvena, stalna i neotuđiva vlast iznad koje nema više vlasti; vrhovna vlast

sukcesija ( lat. Succesio - sled ) - kod Konta, pravilan redosled pojava u vremenu

supstancija ( lat. Substantia )- ono što se nalazi u osnovi stvari; trajna i nepromenljiva osnova stvari; ono što je samostalno, nezavisno u svom postojanju, bivstvo

supstrat ( lat. Substratum - podložen, podmetnut ) - postojana podloga, osnova neke stvari koja u svim promenama opstaje

suština, bit ( grč. Ousia, to it en einai; lat. Essential ; nem. Wessen ) - ono što čini postojanu prirodu neke stvari i što se izražava definicijom

sholastika ( lat. Schola - škola ) - crkvena školska nauka na hrišćanskom zapadu

scijentizam ( lat. Scientia - nauka, znanje ) - naučno-filozofsko stanovište zasnovano na nekritičkom poverenju u iskustveno-naučno tumačenje sveta

T

tautologija ( grč. ταυτολογια - ponavljanje već rečenog ) složeni sud koji je uvek istinit bez obzira na to da li su pojedinacni sudovi koji ga čine istiniti ili lažni

telos ( grč. τελος, lat. Finalis ) - svrha, kod Aristotela, krajnji cilj kao uzrok nekog delovanja

teogonija ( grč. ϑεογονια - Bog, γιγνομαι - postati ) - mit o rađanju, nastanku ili poreklu bogova

teodiceja/teodikeja ( grč. ϑεος - Bog, δικε - opravdanje ) - opravdanje božijeg savršenstva uprkos postojanju zla u svetu

teologija ( grč. ϑεος - Bog, λογος - nauka ) - učenje o Bogu; prva filozofija u Aristotelovom učenju nauka

teorija ( grč. ϑεωφια ) - gledanje, uvid, misaono pronicanje u suštinu stvari

teorija korespodencije ( adekvacije ) - teorija istine prema kojoj je istina svojstvo suda i sastoji se u slaganju mišljenja sa nezavisnom stvarnošću o kojoj se sudi

teorija koherencije ( lat. Cohaerere - biti povezan, držati se zajedno ) - teorija istine čiji pobornici smatraju da se istina sastoji u logičkoj neprotivrečnosti stavova koji čine jednu saznajnu celinu, ( sistem ), tj. jedan stav istinit ukoliko je u saglasnosti sa drugim stavovima koji čine jedan sistem znanja

teorija uzroka - Aristotelovo učenje o četiri vrste uzroka ( forma, materija, delatni uzrok i svrha )

tehne ( grč. τεχνι ) - umeće ( veština ) proizvođenja

tiranija ( grč. τυφαννις ) - vladavina koja nije ograničena zakonom; samovoljna vladavina

to einai ( grč. )- biće

tolerancija ( lat. Tolerantia ) - trpeljivost, dopuštenost različitih shvatanja u društvu; podnošljivost razlika

to me einai ( grč. ) - nebiće

topika ( grč. τοπος - mesto ) - izlaganje opštih pojmova, stavova i mesta u govoru; veština iznalaženja i upotrebe opštih mesta; metod iznalaženja argumenata u dokazivanju; naslov Aristotelovog dela

totalitet ( lat. Totum ) - Celina, sveukupnost, potpunost univerzuma, apsolut

tradicija ( lat. Tradition - predanje ) - prenošenje znanja, mišljenja, verovanja, običaja i načina života sa pokolenja na pokolenje

trajanje ( fr. Duree ) - kod Bergsona, neposredno poticanje života; neprekidni tok nastajanja novog

transcendencija ( novolat. Transcedentia ) - prekoračenje granice nekog područja; kod Jaspersa, ono što nadilazi čovekovu ograničenost i što obuhvata njegovu egzistenciju, obuhvatno

transcendentalna apercepcija - jedinstvo i struktura svesti uopšte ( a ne pojedinačne svesti ) koja predhodi svakom iskustvu; svest o jedinstvu sadržaja svesti, transcendentalna svest ili transcendentalni subjekt

transcendentalno ( lat. Transcendere - prelaziti ) - kod Kanta, ono što ne proizilazi iz iskustva, vec postoji pre iskustva, uslovljava i omogućuje svako saznanje; struktura svesti koja predhodi svakom konkretnom iskustvu

transcendentno ( lat. Transcedens - prelazeći, prekoračujući ) - ono što prevazilazi granice iskustva; stvarnost nezavisna od ljudske svesti, stvar po sebi

transcendirati ( lat. Transcedere - prelaziti ) - prevazilaziti iskustvo

tu-biće ( nem. Da-Sein ) - kod Hajdegera, oznaka za čoveka kao biće koje se odnosi prema smislu bića

U

ukus ( lat. Gustus ) - kod Kanta, sposobnost prosuđivanja, procenjivanja onoga sto je za svakoga vredno, nezavisno od koristi i požude

um ( nem. Vernunf ) - saznajna sposobnost koja obuhvata čulnost i razum i koja na osnovu ideja unosi jedinstvo u razumski uređene pojmove; moć principa

univerzalan ( lat. Universalis ) - opšti, sveobuhvatan

univerzalije ( lat. Universalis - opšti, sveobuhvatan ) - opšti pojmovi, ideje

univerzalni sud - sud čiji se predikat odnosi na sve članove neke klase stvari

urođene ideje ( lat. Ideae inatae ) - pojmovi i principi koji su potencijalno sadržani u ljudskom duhu pre iskustva

utilitarizam ( lat. Utilis - koristan ) - etičko stanovište prema kome je korisnost najviša moralna vrednost

utopija ( grč. Ου - ne, τοπος - mesto ) - nepostojeće mesto, idealna zamisao društvenog uređenja

F

falsifikacija ( novolat. Falsification - krivotvorenje ) - opovrgljivost, mogućnost dokazivanja da je neka tvrdnja lažna

fenomenologija ( grč. φαινομενον - pojava, λογος - nauka, um ) - kod Hegela, oblici pojavljivanja uma, duha u razvoju stvarnosti; nauka o pojavama u svesti; kod Huserla, fenomenologija je filozofski metod koji istražuje smisao delatnosti svesti

fenomenološka redukcija - svođenje celokupnog iskustva svesti na njene prvobitne doživljaje

fizikalizam - naučno-filozofsko stanovnište po kome se ideal jedinstvene nauke može ostvariti ukoliko jezik i metod fizike postanu zajednički osnov za sve nauke

fizis ( grč. φυσις ) - priroda

filodokos ( grč. φυλος- prijatelj, ili φυλεο - volim, težim za nečim ; doha - mnjenje ) - ljubitelj mnjenja, sveznalica, ljubitelj slave

filozofija ( grč. φιλοσοφια ; φυλος - prijatelj, ili φυλεο- volim, težim za nečim: σοφια - mudrost ) - ljubav prema mudrosti, težnja za istinskim znanjem

filozofija života - filozofija koja pokušava da shvati sam život kroz manifestacije duha ( Niče, Diltaj i Bergson )

finalni uzrok ( lat. Causa finalis, grč. Telos ) - svrha

forma ( lat. ) - oblik, vid, ideja

formalni uzrok ( lat. Causa formalis ) - ideja, forma kao jedan od četiri uzroka stvari po Aristotelu

forenzis ( grč. φορενσις ) - praktična mudrost ili razboritost; sposobnost delovanja u društvenoj zajednici na osnovu racionalnog izbora onoga što je za čoveka dobro

H

harmonija ( grč. αρμονια ) - sklad

hedonizam ( grč. ηδονι - zadovoljstvo ) - etički stav po kome zadovoljstvo ( telesno i duhovno ) predstavlja najvišu vrednost

hermeneutika ( grč. ερμηνευτικι - izreći, izraziti, objasniti, izložiti, odnosno učiniti nešto razumljivim; grč. ερμηνευτικι τεχνι - veštine tumačenja ) - kod Diltaja, specifičan metod duhovnih nauka

hermeneutički krug - postupak koji se koristi u tumačenju tvorevine ljudskog duha ( npr. umetničkih dela ) ili ištorijskih epoha tako što se deo razumeva na osnovu celine kojoj pripada, a celina - na osnovu delova koje obuhvata

heteronomija ( grč. ετερος - drugi, νομος - zakon ) - moralno zakonodavstvo koje ne proističe iz samostalnog ljudskog uma, nego od nečega izvan njega, na primer od Boga

hile ( grč. υλη ) - građa, materija

hilozoizam ( grč. υλη , materija, zoe - život ) - učenje po kome je materijalna priroda živa

hipoteza ( grč. υποϑεσις ) - predpostavka

hipotetički imperativ ( grč. υποϑεσις - osnovna, glavna misao, načelo; lat. Imperare - zapovedati ) - moralna zapovest koju treba poštovati pod određenim uslovima, radi postizanja određenog cilja, a ne bezuslovno

holističko ( grč. Holos - ceo, potpun ) - ono što se odnosi na celinu, što se tiče celine

homeomerije ( grč. ομοιος - sličan, isti, μερος - deo ) - elementi koji imaju slične ili iste delove

horaton ( grč. ) - ono što je vidljivo

hrestomatija ( grč. χρηοτος - valjan, upotrebljiv, μαϑ ηοις - učenje, nauka, znanje ) - izbor uzornih tekstova raznih pisaca, čitanka

humanizam ( lat. Humanus - čovečan, ljudski ) - kulturno-istorijska epoha u Evropi od XIV do XVI veka

C

causa efficiens ( lat. ) - delatni uzrok

causa finalis ( lat. ) - konačni uzrok; svrha

causa formalis ( lat. ) - formalni uzrok; ideja

causa materialis ( lat. ) - materijalni uzrok

circulus vitiosus ( lat. ) - "pogrešan krug"; greška u zaključivanju i dokazivanju; pogrešan logički postupak dokazivanja

conditio sine qua non ( lat. ) - nužan uslov; uslov bez koga se nešto ne može zamisliti ili izvršiti