Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Breza
Betula

Taksonomija

  • Carstvo: Plantae
  • Razdeo: Magnoliophyta
  • Klasa: Magnoliopsida
  • Red: Fagales
  • Porodica: Betulaceae
  • Rod: Betula
  • Vrsta:Betula Verrucosa

Opšti opis

Breza Betula naziv je rod drveća i grmova iz porodice breza. Kora im je većinom bela, krošnje su im retke i slabo štite tlo, rastu u hladnijim predelima s mnogo vlage i svetla. Rodu breza pripada oko 40 vrsta.

Rasprostranjenost

Breze su najrasprostranjenije u hladnom i umerenom pojasu Evrope, Azije i Amerike. Otporne su na niske temperature. U Srbiji bela breza raste zajedno sa drugim drvećem ili sama čini šumarke (brezike). Najbolje uspeva na suvom, peskovitom tlu, traži dosta prostora za rast, pa se najčešće nalazi na svetlim, otvorenim mestima, po livadama, u ravnici, na brežuljcima i planinama

Lekovitost

Za lek se skupljaju sok, rese, listovi i kora. Sok se vadi krajem februara i marta, a lišće se bere za vreme cele vegetacije. Kora se prikuplja u proleće i jesen. Pupoljci sadrže mnogo eteričnog ulja, ali ne i vitamina C, kojega pak ima u listovima. Eterično ulje pupoljaka povoljno deluje na disajne puteve.

Lekovito delovanje

U proleće, kad počnu cirkulisati sokovi, probuši se rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevčica pomoću koje dobivamo brezov sok. Posle toga rupa se zatvori drvenim klinom. Iz jednog stabla se može dnevno nakupiti oko 4,5 litara soka, a oko 170 litara u sezoni! Često bušenje istog stabla štetno deluje na drvo, smanjujući mu otpornost prema gljivičnim zarazama. U soku se nalazi šećer te, ukoliko ga grejemo da provri, dobivamo brezovo vino. Sok i vino su odličan lek za lečenje ateroskleroze, gojaznosti, bubrežnih kamenaca i drugih bubrežnih bolesti. Od pupoljaka i listova breze priprema se čajni uvarak (prelivanjem biljke vrućom vodom ), tako da se taj čaj ne sme kuvati! Koristi kao jedan od najboljih prirodnih diuretika. Taj čaj je i jedno od prirodnih sredstava za izlučivanje mokraće uopšte. Sa čajem od listova pomažemo izlečivanju bolesnih organa, odnosno sprečavamo obolenje istih koji primarno stradaju od nakupljanja suvišne vode u organizmu (bubrezi, bešika, jetra, zglobovi itd.). Čaj od brezovog lišća ne treba često piti, jer ima i drugog lekovitog bilja sa sličnim delovanjem u pogledu izlučivanja urina, ali se brezov čaj preporučuje za rastvaranje bubrežnih kamenaca i njihovo bezbolno izlučivanje. Brezovo lišće koristi se vrlo uspešno za lečenje kožnih bolesti lišajeva - te raznih dermatida, a aplikacija je u vidu lekovitih kupki. Uklanja slabo mokrenje, belančevine u mokraći i čisti krv. Čaj od brezovog lišća i resa pojačava izlučivanje mokraće, odstranjuje kiselinu iz organizma te leči groznicu, reumatske bolesti i vodenu bolest.

Čaj protiv vodene bolesti: 5 g lista breze, 5 g ruzmarina, 5 g lista koprive, 10 g poljske preslice, i 10 g borovnice. Jedna kašika se prelije vrelom vodom 2 dl. Ohlađen čaj može se po želji zasladiti medom.

Čaj protiv reumatizma i gihta: Primeni se ista količina lista breze, koprive list i kore krkavine. Čaj se priprema i pije kao i u pre navedenom slučaju.

Čaj protiv bubrežnog kamenaca: Pripremi se čajna mešavina od lista breze, pirike, čestoslavice i vodopije. Priprema i pienje čaja je ista kao kod čaja protiv vodene bolesti.

Breza list

Sadrži flavonoide, tanine, eterično ulje, saponine. Deluje diuretski (potiče izlučivanje tečnosti iz organizma). Pomaže ispiranju mokraćnih puteva i bubrega kod upala, peska, kamenaca.

Vrste

Breze Evrope i Azije

  • Betula albosinensis Kineska crvena breza
  • Betula albosinensis var. septentrionalis Severnokineska crvena breza
  • Betula austrosinensis Južnokineska breza
  • Betula chinensis Kineska patuljasta breza
  • Betula pendula Bela breza

Breze Severne Amerike

  • Betula allegheniensis Žuta breza
  • Betula glandulosa Američka patuljasta breza
  • Betula nigra Rečna breza
  • Betula occidentalis Vodena breza
  • Betula populifolia Siva breza

Linkovi

Slike

Pripremila: Njegomir Tamara, IV-6

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |