Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Ekologija

Žalosna vrba
Sslix Babylonica L.

Taksonomija

  • Carstvo: Plantae
  • Razred: Magnoliophyta
  • Red: Malpighiales
  • Porodica: Salicaceae
  • Rod: Salix
  • Vrsta: Babylonica

Verovanje

U drevnim vremenima nastalo je verovanje da je žalosna vrba (Salix babylonica L.) spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju kada je pred progoniocima bežala sa Isusom. Jedno drugo verovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni. Narodna verovanja zbog toga savetuju da se u vreme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti IvanGromovnik ispod nje munjom gada davole. U našim je krajevima žalosnu vrbu nazivaju i imenom "jadika", što odgovara klasičnim slutnjama da je rec o drvetu koje oko sebe širi žalost, melanholiju i tugu. Njene grane i lišce, navodno, koriste veštice u pravljenju zlih čina. Kome se od drveta žalosne vrbe napravi dugme i prišije na odelo tugovaće sedam godina.Kuću u koju se unese grana žalosne vrbe uskoro će ispuniti tuga, a onaj ko sanja žalosnu vrbu-tugovaće sedam dana.

Postanak imena

Mada je njen naziv, salix babylonica, poreklom iz daleke Kine, a ne iz Vavilona, svoj latinski naziv ova vrsta duguje legendi. Po toj legendi su Jevreji, pošto su pali u vavilonsko ropstvo, zbog velikog bola i tuge za svojom izgubljenom domovinom, o ovo drvo obesili svoje harfe u znak žalosti.

Izgled i osobine

Grane su tanke i dosta savitljive, mada često dolazi do lomljenja grana zbog njihove krtosti. List je uglavnom uzak i zašiljen na vrhu, tamnozelene boje na licu i nešto svetliji na naličju. Ona je samo jedna od oko 350 opisanih vrsta vrbe. Plod sadrži mnogobrojna semena koja se lako rasejavaju, a koja sazrevaju ponekad i istovremeno sa cvetanjem. Listovi žalosne vrbe su naspramni sa pripercima, prosti, nedeljeni, lancetasti, linearni ili eliptični, s kratkom lisnom drškom, goli ili dlakavi. Cvetovi su jednopolni, dvodomi, sakupljeni u klasastu cvast,macu. Žalosna vrba je kao čista vrsta retka, a u primeru koje viđamo su uglavnom ukršteni. Žalosna vrba je drvo jednopolnih cvetova, a gaje se samo ženske jedinke koje se razmnožavaju reznicama, a po broju hromozoma one su tetraploidi (Argentina).

Upotreba

Vrba brzo raste: od 4 do 5 godina, sastojine treba svake 2-3 godine čistiti i proređivati. Seče se između 20-40. godine, čistom sečom. Drvo ove vrbe iskorišćava se sve mnogostranije. Pre nekoliko decenija iskorišćavalo se gotovo samo za izradu korita, valova, drvenih cipela, za rezanje za ogrev. Danas se iskorišćava za ljuštenje, za šibice, u stolarstvu, za ambalažu, drvnu vunu, pa i u hemijskoj industriji, za trljanicu i celulozu. Međutim, glavni motiv za sadnju žalosne vrbe jesu: fodder 80%, macavanje 77%, gorivo 77%, erozija kontrole 3%, na prodaju (grane za sadnju) 6%.

Medonosna biljka

Žalosna vrba je najmedonosnija rana prolećna biljka i daje 50-100kg meda po hektaru i mnogo polena. Biljaka koje čine ovu pašu, kod nas nema dovoljno za postojeći broj košnica. U ovo doba potrebe pčelinjih društava za unosom cvetnog praha su veće nego za unosom nektara, jer su zalihe praha pri kraju,a meda obično ima dovoljno. Kada govorimo o poboljšanju pčelinje pase po kalendaru cvetanja, idealno vreme za žalosnu vrbu jeste mesec mart.

Medicinski značaj

Vrbova kora sadrži tanine i glikozid salicin, pa se koristi u medicini. Interesantno je znati da zahvaljujući upravo ovom svojstvu vrbe duguje i postojanje jednog od najpopularnijih i najrasprostranjenijih lekova na svetu - aspirina. Naime, francuski hemičar i profesor Šarl Frederik Žerar je sredinom pretprošlog veka upravo iz kore vrbovog drveta izdvojio supstancu cija su svojstva takva da snižava povišenu telesnu temperaturu i ublažava bolove u čovečijem organizmu. Sam naziv pomenute supstance je acetilosalicil što je u stvari složenica dve reči i to acetat (so sirćetne kiseline) i salicil (lat. salix gen. salicis - vrba). Njegovi komercijalni nazivi su još i acetisal, acisal, aspirin, andol....

Literatura

  1. "Lekovite biljke Vojvodine" - Momčilo Kojić, Milena Mihajlov, Jan Kišgeci, Marina Cvetković
  2. "Prirodno lečenje biljem" - Nikola Galenčir
  3. "Encikolopedijski herboloski recnik" - Stojan Čuturilo i Vaskrsija Janjić

Linkovi

Pripremila: Miličević Nataša, IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2012 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |