Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Crveni glog
Crataegus oxyacantha L.

Taksonomija

  • Carstvo: Plantae
  • Razred: Magnoliopsida
  • Red: Rosales
  • Porodica: Rosaceae
  • Rod: Crataegus
  • Vrsta: Oxyacantha

Opšti opis

Drvo gloga (visine do 10 m) raste po živicama i šikarama, duž pruga i puteva, do 1600 m nadmorske visine. Listovi su režnjeviti, sa 3 - 7 na vrhu nazubljenih režnjeva. Cveta u maju i junu. Plod i koštunica su crvene boje. Plodovi su veličine od 0.5 - 1 cm i dozrevaju u kasnu jesen. U sirovom stanju ukus im je kiseo i opor. Tek posle prvih mrazeva plodovi postaju nešto ukusniji i mekši. Prema naučnim podacima sadrže 35 puta više vitamina C nego što ga ima u zelenoj salati, a 4 puta više nego što ga ima u kupusu.

Plodovi

Polodovi se sakupljaju krajem jeseni bez peteljki. Mogu da se koriste prerađeni sveži plodovi u pire od gloga, pa i džem, obično sa još nekim voćem, kruškama ili jabukama. Od glogovitih bobica pravi se ukusan sok, melem sa srčane bolesnike i lakša nervna oboljenja. Produkti ovog ploda posebno su cenjeni u medicini, jer sadrže aktivne sastojke koji delotvorno i lekovito deluju u terapiji srčanih oboljenja. Lekovitost gloga je proverena kod staračkih slabosti srca, poremećenog pulsa, nesanice, uznemirenosti i vrtoglavice.

List i cvet

List i cvet se pretežno koriste za izradu čajeva, gloginje, za izradu ekstrakata korišćenih u proizvodnji gotovih preparata (kordijaka, antihipertonika, tonika, geriatrika, protiv artioskleroze). Lekovitost cveta ili lista gloga potiče od prisutnih procijanidina (do 3%), raznih flavonoida (2%), katehina, sterola. U zrelim plodovima gloga prisutne su iste te hemijske materije, s tim što među favonoidnim supstancijama preovlađuje hiperozid. Preparati izrađeni na bazi gloga su standardizovani na sadržaj određenih flaonoida ili procijenidina.

Upotreba

Dobro je uzeti u obliku čaja mešavinu: glogovog cveta i kadulje, po jednu kašiku, pola kašike narandžine kore i to preliti sa 300 - 400 grama ključale vode. Ostaviti da stoji 15 - 20 minuta, zatim iscediti. Pije se ujutru i uveče pre spavanja po šolju. Zasladiti po želji medom i dodati sok od limuna. Za pripremanje soka potrebno je 1 kg plodova, 1 l vode i 100 g šećera. Oprane plodove, nisko ubrane pored puteva, pruga i u industrijskim zonama, dobro oprati, ocediti i prokuvati u malo vode pa sve propasirati. Dobijen pire preliti vodom, uliti šećer i prokuvati do prvog ključanja. Plodovi gloga se brzo i lako suše, najbolje na Suncu. Od 2 kg sirovog ploda, dobije se 1 kg suvog, od kojeg se tokom zime spravljaju čajevi. Za šolju čaja potrebno je kašičica suvih plodova, koji se prethodno malo istucaju.

Literatura

  1. "Poljoprivredni kalendar 1997." - Izdanje ove knjige pomoglo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
  2. "Ljekovito i drugo korisno bilje" - Frank Kušan
  3. "Lekovite biljke Vojvodine" -
  4. Momcilo Kojić, Milena Mihajlov, Jan Kišgeci, Marina Cvetković
  5. "Prirodno lečenje biljem" - Nikola Galenčir
  6. "Encikolopedijski herboloski recnik" - Stojan Čuturilo i Vaskrsija Janjić

Linkovi

Pripremila: Radeka Milica, IV-1

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |