- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Cer
Quercus frainetto
Taksonomija
- DOMEN:Eukaryota
- CARSTVO:Plantae
- RAZDEO: Magnoliophyta
- KLASA:Magnoliopsida
- RED:Fagales
- PORODICA:Fagaceae
- ROD:Quercus
- VRSTA:Q. Frainetto
Opšti opis
Sladun je sferno listopadno drvo sa veličanstvenim ležajem, visoko i do 30 metara sa prečnikom debla
do 1m. 
Kora je dosta tanka, svetlosiva i ispucala, dok je kod odraslih uzoraka podeljena na male naborane ljuske.
Korenov sistem je dobro razvijen.
Pupoljci su grupisani pri vrhu grančice, mnogo su krupniji od pupoljaka ostalih vrsta hrastova, dlakavi su, žućkaste do sivkaste boje.
Listovi su prilično dugi (15-20cm) i lepe su intenzivne zelene boje. Rozetasto su skupljeni na vrhu mladica. Peteljke su 2-6 (nekad i do 20) mm duge.
Lisna ploča 10-20cm duga i 6-12cm široka.
Cvetovi su jednopolni; muški su u resama na dlakavoj osnovi, dok su ženski grupisani na kratkoj, do 6 mm dugoj, dlakavoj dršci.
Žirovi su oko 15-20mm dugi i 10-12mm široki. Kupola žira ima dosta tanke zidove. Visoka je 6-12mm i široka 12-15mm.
Crepasto je pokrivena ljuskama koje imaju žućkaste dlake.
Biologija
Sladun je jednodomna (na jednoj te istoj biljci se nalaze i muški i ženski cvetovi),
anemofilna (prilagođena na oprašivanje pomoću vetra), heliofilna (biljka svetla)
razvija se u uslovima potpune dnevne svetlosti tj. ne podnosi senku. Takođe je i kserotermna
vrsta (više voli suv vazduh, sušu i suvo zemljište). Ima vrlo jaku izdanačku
snagu. Doživi starost do 300 godina. Vreme cvetanja je u Aprilu i Maju (paralelno sa listanjem)
ponekad i u Junu. Razmnožava se semenom.
Stanište
Sladun se nalazi obično na dosta suvom, kiselom, dubljem zemljištu. Ima učešće u brojnim svetlim, kserofilnim, hrastovim zajednicama, a najveći značaj ima u klimatogenoj zajednici sladuna i cera (Quercetum farnetto-cerris Rudski) gde je glavni edifikator.
Rasprostranjenost
Sladun je rasprostranjen po jugoistočnoj Evropi (Apeninsko i Balkansko poluostrvo, panonska oblast), a u zemaljama bivše Jugoslavije u: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.
Neprijatelj
Mnoge hrastovi, pa i među njima i Sladun napada oko 307 vrsta insekata i nekoliko vrsta leptira. Ali takođe i čovek svojim radom uništava ovo drveće.
Zanimljivosti
Žir se upotrebljavao i u ljudskoj ishrani. Bogat je skrobom, šećerom, belančevinama, mastima, smolom i taninom.
Jestivost zavisi upravo od količine tanina. Ako je veliki sadržaj tanina rezultira gorkim ukusom plodova i ograničava
njihovu upotrebu u ljudskoj ishrani. Sladun spada u one vrste sa niskim sadržajem tanina, a ima dosta skroba.
Sladun spada u medonosne vrste, takođe. Značajan je kao izvor medljike, posebne vrste meda koji stvaraju pčele od
tzv. medne rose koja se luči sa živih delova biljaka. To lučenje mogu izazvati insekti koji srču biljne sokove.
U procesu rasta i zrenja žira Sladuna dolazi do lučenja slatkog, prozirnog biljnog soka iz samih žirova.
Biljni sok koji hrani seme započinje curiti iz kutikula žira, često uz stvaranje pene. Svaki pojedinačan
"medi" po nekoliko dana, a obzirom da ne "mede" svi žirovi istovremeno, ova pojava može trajati
i do 2 meseca, tokom jula i avgusta. Medljika je delotvoran antioksidans, zbog čega ima značajno mesto u ljudskoj ishrani.
Litereratura
- Atlas drveća i grmlja; Čedomil Šilić
Linkovi
Pripremila: Tara Vorkapić; IV-4
