Čičak
Arctium lappa
Taksonomija
- Carstvo : Plantae
- Razdeo : Magnoliphyta
- Klasa : Rosopsida
- Podklasa : Asteridae
- Red : Asterales
- Porodica: Asteraceae
- Podfamilija: Carduoideae
- Rod: Cardueae
- Vrsta: Arctium
Opis biljke
Čičak je dvogodišnja
biljka visoka do 150 cm. Naraste u visinu do dva metra i
ima jako velike listove. Koren je velik, sočan, razgranat i do 60 cm dug. Listovi su vrlo veliki,
s peteljkama, srcasti ili jajasti, s donje strane sivo - beli i dlakavi, nazubljenih rubova. Prema vrhu
stabljike listovi se smanjuju. Cvetne glavice združene su u grozdasti ili metličasti cvat,
a nalaze se na kratkim stapkama. Spoljni ovojni listovi cvetne glavice na vrhu nose kukice
(takva glavica rasprostranjuje se kao celina i obično se naziva "čičak").
U sredini glavice nalaze se purpurno - ljubičasti cevasti cvetovi. Samonikao je u Evropi, a unesen
je u Aziju i Severnu Ameriku. Omotač cveta se sastoji od listića koji su kukasto savijeni, što
omogućava čičku da na taj način širi svoje seme.
Stanište
Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu, neobrađenim zemljištima uz razne živice, te uz šumske rubove, uz nasipe reka i potoka.
Lekovito delovanje
Koren čička deluje protivotrovno,
pospešuje izlučivanje mokraće i znoja, te
čisti krv. Isto tako koristi se u lečenju veneričnih bolesti, svih vrsta čireva, skrofula,
gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. Čaj od mladog lišća
koristi se u lečenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, čireva,
gnojnih rana i ranica u ustima. Seme čička koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren
i listovi, s time što seme jače deluje. Seme čička koristi se za pravljenje čičkova
ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu
dana gube svoje lekovito delovanje. 
Takođe, koren i
list koriste se i kod upale i čireva želuca, koriste
se kod pospešivanja znojenja, kod varenja, pomažu u ublažavanju reume, kožnog ekcema, lišaja,
osipa, gnojnih rana i skorbuta. Suv koren stucan u prah i pomešan sa jestivim (maslina) uljem, leci
gnojne rane kada se njime namažu. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim lojem izvlači strana
tela iz rane. U slučaju poremećaja živca lica (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi
se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Kod
gnojnih procesa usne šupljine grglja se a čirevi i rane se ispiraju , a osip po koži oblaže
oblogom od čičkovog lišća, koja ima osobinu da hladi. U vinu skuvano lišće čička
leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren
(ili prah) od suvog korena, pomešano sa medom. Kada se koža glave dobro opere čajem od čičkovog
korena, a svaki drugi dan namaže čičkovim uljem, stimuliše rast kose, ako je koren zdrav.
Hemijski sastav
Koren čička sadrži velike količine (preko 50%) složenog šećera inulina, fenolskih kiselina i mnoštvo nezasićenih sumpornih kiselina poput arktinona, arktinola i lapafena. Listovi sadrže gorke laktone poput arktiopikrina.
Narodna imena
Čičak zeleni, gorki lepuh, konjski čičak,
lepušina, podlanica, repuh, veliki čičak, veliki lepuh.
Literatura
- Lekovito bilje, Obrad Tankosić, 2007. godina
- Lekovite i aromatične biljke, Jan Kišgeci, 2005. godina
Linkovi
Pripremio: Lazar Aleksić, IV-4
