Divlja mačka
Felis silvestris
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Chordata
- Razred: Mammalia
- Red: Carnivora
- Porodica: Felidae
- Rod: Felis
- Vrsta: F. silvestris
Opšti opis
Visina (do ramena): 35 cm Visina (ukupna): 45-75 cm Dužina repa: 30 cm Težina: 3-8 kg
Divlja mačka (Felis silvestris) je dlakava divljač. Po svom opštem izgledu, divlja mačka je slična pitomoj mački. Telo divlje mačke (Felis silvestris) je dugo i do 90 cm, rep i do 45 cm, a visinu dostižu do 45 cm. Može dostići težinu i do 10 kg. Dlaka im je gusta, sive boje sa karakterističnim crnim poprečnim prugama i uzdužnom tamnom prugom po leđima. Grudi i trbuh su svetliji i jednolično obojeni. Rep je valjkasto odlakan, sa 8 crnih prstenova i crnim završetkom. Vilica joj je sastavljena od 28 zuba. U obe vilice ima po 6 sekutića, 2 jaka oštra očnjaka i po 6 snažnih kutnjaka. Osnova dužine lobanje mužjaka varira od 85 - 110 mm; dok kod ženke se kreće od 75 - 100 mm. Divlja mačka (Felis silvestris) je vrlo osetljiva i plašljiva divljač. Ona ima odlično razvijen sluh, vid i dodir, a slabije razvijen njuh. Mačke su snažne i veoma spretne životinje. Za ovu porodicu su karakteristične kandže na prstima koje odlično koriste pri hvatanju plena i kretanju. Zadnje noge su joj duže od prednjih, što govori da je reč o profesionalnom skakaču. Hodaju oprezno i gotovo nečujno, a skaču u dužinu i do 15 puta od dužine svog tela. Od pitomih mačaka je razlikujemo uvek po crnim usnicama i tabanima i vrlo dlakavom unutrašnjosti ušiju. One obično imaju debelo i tamno krzno. Glava divljih mačaka (Felis silvestris) je šira od glave domaćih mačaka. Varijacije boja i šara njihovog krzna zavisna je od toga koju regiju nastanjuju. Crni primerci ove vrste jesu rezultat upravo njihovog mešanja sa domaćom mačkom i one se smatraju hibridnim vrstama.
Stanište
Divlje
mačke (Felis silvestris) imaju tendenciju na osamljen, noćni
život. U lov obično idu noću, ali znaju loviti i u sumrak i u zoru.
Nemaju stalno boravište,
ali ih obično nalazimo u šumama sa proplancima i u gusto šumovitim predelima, mada su dovoljno prilagodljive
da opstanu u močvarnim područjima za razliku od većine drugih
felines. Fosilni ostaci od pre 250 hiljada godina (pleistocen), pokazuju da
su se ove mačke, nakon nestajanja leda, adaptirale na život u gustim
šumama.
Evropska divlja mačka (Felis silvestris) živi i kod nas u Vojvodini, blizu 1000 jedinki, u priobalnim šumama velikih reka, Fruškoj gori, Vršačkim planinama i Deliblatskoj peščari. Više od polovine populacije nalazi se u Sremu.
Ishrana
Divlja mačka (Felis silvestris) u načinu ishrane se prilagodila uslovima svoga staništa i hranu traži loveći pojedinačno, tokom noći. Ona je isključivi mesožder. Hrani se mesom raznih manjih životinja i ptica, te jajima. Hrane se malim glodarima kao što su miševi, voluharice, poljski miševi, ali i kunićima i zečevima, pa čak i pticama i omanjim srnama. Mogu pojesti i ptice, insekte i male vodozemce.
Parenje i razmnožavanje
Parenje
divlje mačke (Felis silvestris) otpočinje u februaru, a
završava u martu. Tokom perioda parenja mužjaci se okupljaju oko
ženki i bore se za njih. Oglašavaju se: frktanjem, kratkim, isprekidanim
režanjem. Posle toga mužjak traži drugu ženku, što
znači da jedan mužjak može da oplodi nekoliko ženki. Skotnost
ženke traje oko 56-63 dana. Od maja do juna ženka okoti jedno leglo
godišnje, od 2 - 4 mladi. Mladi se okote slepi i progledaju nakon 15
- 17 dana. Majku sišu do 50 dana, dok im ne izrastu i ojačaju zubi
jer im majka daje uhvaćeni plen. Počinju da love sa 12 nedelja.
Brigu o mladima vodi isključivo ženka, a mužjak samo pripomaže.
Nakon 4 - 5 meseci života mladi se osamostaljuju, a polnu zrelost dobijaju
sa navršenih 9 meseci.
Životni vek
Divlje mačke (Felis silvestris) mogu da dožive čak 15 godina, a obično žive 10-12 godina.
Lov
Lovna sezona na divlju mačku počinje 1. oktobra i traje do 5. februara. Za lov na divlju mačku (Felis silvestris) je najbolje koristiti lovačko oružje, sačmaricu, municiju od 4,0 - 4,5 mm. Lovački trofej divlje mačke (Felis silvestris) je lobanja i preparirano krzno.
Značaj
Blagotvoran uticaj na uklanjanje glodara koji su šteta stablima drveća.
Opasnost
Najveća
opasnost divljima mačkama (Felis silvestris) je mešanje
sa domaćim mačkama, gubitak staništa, kao i mogućnost
da budu ulovljene kako bi se ljudi snabdeli njihovim dragocenim krznom.
Zaštita
Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKOM KONVENCIJOM i Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.
Zanimljivost
Zbog
različitih sastava nekih kostiju u ždrelu, divlje mačke uopšte
ne mogu da predu. One mogu pozdraviti zvukom koji je nalik gunđanju i
koji se proizvodi jednosmernim izdisanjem vazduha. One ne mogu proizvesti
dvosmerni izdisaj predenja – zvuk koji je neprestan i koji se izvodi
ravnomernim udisanjem i izdisanjem vazduha. Izdisajno-udisajni ritam mačjeg
predenja, mačka može proizvoditi i potpuno zatvorenim ustima i
to može neprekidno trajati satima, ako su za to povoljne okolnosti. U
tom su pogledu male mačke naprednije pred svojim divovskim rođacima,
ali velike mačke to nadoknađuju jednom sposobnošću koju
male mačke ne poseduju: mogu rikati!!!
Literatura
- Snežana Pejaković, Slobodanka Imperl - 1000 zašto 1000 zato
- Ivan Skunca - Mala enciklopedija životinjskog carstva
Linkovi
- www.lioncrusher.com
- www.krasulje.com
- www.mica-maca.com
- www.vojvodinacafe.com
- www.vojvodinasume.co.yu
- www.fotozine.org
- www.gradnis.net
- www.radiosubotica.co.rs
- www.blic.rs
- www.tvorac-grada.com
Pripremila: Katarina Stojkov, IV-3
