Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Jazavac
Meles Meles

Taksonomija

  1. CARSTVO Animalia
  2. RAZDEO Chordata
  3. KLASA Mammalia
  4. RED Carnivora
  5. PORODICA Mustelidae
  6. ROD Meles
  7. VRSTA Meles Meles

Opšti opis

Jazavac je među većim evropskim zverima najmanje štetan, ali uprkos toga progone ga kao vuka ili lisicu. Jazavac je mrzovoljan samoživac koji se kloni i ljudi i životinja, a pri tome tako trom i lenj da ne možemo zamisliti tromijeg i lenjijeg stvora.
Zdepasto, snažno i čvrsto telo, debeo vrat i dugačka glava na kojoj se njuška zašiljila kao rilica, sitne oči, a isto tako malene, ali vidljive uši, goli tabani i snažne kandže na prednjim nogama, kratki dlakavi rep i gusto grubo krzno pa poprečna pruga koja vodi sve do žlezde koja je smeštena uz čmar - to su osobine vrste meles koju predstavlja jazavac.
Jazavac naraste u dužinu od 75 cm, uz to treba dodati još rep dugačak 18 cm, visina jazavca iznosi otprilike 30 cm. Stari mužjaci teški su u jesen do dvadeset kilograma. Prilično dugačko, oštro, gotovo čekinjasto sjajno krzno pokriva mu čitavo telo pa i uši. Boja krzna je na leđima beličastosiva pomešana sa crnim, na bokovima i na repu crvenkasta, a na donjem delu tela i na nogama smeđecrna. Glava mu je bela, ali s obe strane njuške pruža mu se preko očiju i belih dlakavih ušiju po jedna crna pruga koja se postepeno gubi na leđima. Pokreti jazavca su polaki i tromi, a njegov hod izaziva utisak umornosti i nespretnosti. Ni kada najbrže trči, ne kreće se brzo. Ima roktav glas koji podseća na svinju.

Rasprostranjenost

Jazavac živi u celoj Evropi, a isto tako i u Aziji počevši od Sirije i Persije do Japana pa u Sibiru sve do reke Lene.

Stanište

Živi usamljen u jamama koje sam iskopa snažnim, savijenim kandžama na nekoj prisojnoj strani šumovitih brežuljaka. Ove jame snabdeva jazavac sa četiri do osam izlaza i rovova za provetravanje, a iznutra ih vrlo udobno uređuje. Glavni deo jame, kotao u koji vodi nekoliko hodnika, tako je prostran da u njemu ima mesta za široki i meki dušek od mahovine za jazavca i za njegovu mladunčad. Ipak jazavac se služi svega sa nekoliko hodnika, a svi ostali postoje samo kao izlazi u velikoj nevolji, ili za provetravanje.
U celoj jami vlada najveći red i čistoća. Budući da je snažan, lako kopa jame. Kad dublje prodre u zemlju, on stražnjim delom tela gura zemlju napolje, čvrste se odupirući nogama. Tako uspeva svu iskopanu zemlju da izbaci iz dubine. Jazavac najviše pazi na to da mu je jama što prostranija i da mu pruža dovoljnu sigurnost. Hodnici koji izlaze iz kotla gotovo redovno su dugački osam do deset metara, a mesto na kome izlazi na površinu često je tridesetak koraka udaljeno jedno od drugoga. Kotao se obično nalazi metar i po do dva metra ispod zemlje. Za vreme parenja jazavac živi sa svojom ženkom, ali ipak na neki odvojen način. Čitav ostali deo godine živi sam i ne vodi prijateljstva ni sa ženkom ni sa bilo kojom drugom životinjom.

Ishrana

U proleće i preko leta sastoji mu se hrana uglavnom od korenja, naročito od brezovog korenja i kasnije od gljiva, bokvica i žira. U jesen jazavac jede svakovrsno otpalo voće, šargarepu i repu, ptičja jaja i mlade ptice. Ne prezire ni mlade sisare, mlade zečeve, poljske miševe, krtice i druge sisare, a izvrsno mu prijaju i gušteri, zatim mlade zmije. U vinogradima zna da nanese velike štete, jer šapama kida grožđe i upravo se tovi slatkim plodom.

Razmnožavanje

Jazavci se pare u oktobru, a izuzetno, naročito mlade životinje, nešto kasnije. Posle dvanaest do petnaest nedelja, dakle krajem februara ili početkom marta okoti majka tri do pet mladunaca na pažljivo obloženom ležaju načinjenom od mahovine, lišća paprati i dugačke trave. Samo po sebi je razumljivo da jazavac-majka stanuje u svojoj vlastitoj jami, jer su i ženke jazavaca isto tako okoreli samoživci kao i mužjaci. Svoju mladunčad veoma voli pa im, pošto ih odbije od sise, donosi u jamu crve, korenje i sitne sisare sve dok ne mogu sami da se hrane.

Odrastanje

Otprilike posle tri do četiri nedelje usuđuju se male veoma ljupke životinjice da u majčinom društvu izađu do izlaza iz jame. Mladunčad ostaje uz majku do jeseni, a onda se odvajaju od nje i počinju samostalan život. Mladi jazavci se najradije useljuju u stare jazavčeve jame, ali, ako je potrebno, iskopaju oni za sebe novu. U drugoj godini mladi su potpuno odrasli i sposobni za razmnožavanje.

Lov

Jazavca hvataju pomoću zamki. Osim toga ga teraju pomoću ljutih jazavičara iz jame i ubijaju ga čim se pojavi na površini zemlje. Samo ako se u jami sakrije tako da ga ni psi ne mogu da pronađu, jazavac može da odoli opasnosti koja mu sa svih strana preti.

Literatura

  1. Enciklopedija Brem

Linkovi

Pripremila: Andrea Mijatović, IV-3

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |