- Aster
- Bela rada
- Beli bosiljak
- Beli slez
- Divlja šargarepa
- Đurđevak
- Detelina
- Dremovac
- Gavez
- Gorocvet
- Hajducka trava
- Hoću Neću
- Ivanjsko cveće
- Kamilica
- Jagorčevina
- Kukurek
- Kukurjak
- Ladolez
- Livadski ječam
- Ljulj
- Ljutić
- Ljubičica
- Lucerka
- Mlečika
- Nana
- Narcis
- Neven
- Rusa
- Šipak
- Visibaba
- Žalfija
- Zvončić
- Pirevina
Gorocvet Adonis vernalis
Taksonomija
- carstvo:Plantae
- razdeo:Magnoliophyta
- klasa:Magnoliopsida
- red:Ranunculales
- familija:Ranunculaceae
- rod:Adonis
- vrsta: Adonis Vernalis
Opis
Gorocvet (zečji mak, gorocvat, gospina vlas), lat.Adonis vernalis, je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije
ljutića, koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Još jedna biljka kojoj je ime pozajmio lik iz grčke
mitologije, lepi lovac Adonis. S obzirom na to, da cveta u proleće (od marta do maja) eto i drugog dela njenog imena ( lat.vernalis = prolećni).
Predstavlja ukrase Deliblatske peščare Gornjeg Podunavlja i u Vojvodini je ova biljka zaštićena od 1978. godine. Osim po lepoti
ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena.
Lepota i lekovitost ne smeju da zavaraju – ona je otrovna. Zbog lepote cvetova često se gaji kao ukrasna biljka.
Ova biljka je visoka od 10- 40 cm. U proleće se iz jakog crnosmedjeg rizoma sa mnogo crnih žila najpre razvijaju cvetovi na mnogobrojnim stabljikama, obrazujući biljku u obliku busena. Stabljike su uspravne, jednostavne ili granate, gole, samo u početku dlakave, u donjem delu ljuspaste ili izbrazdane. Listovi stabljike su sitni dva do četiri puta perasto deljeni, skoro sedeći, goli i retko dlakavi.
Na vrhu svake stabljike postepeno se razvijaju po jedan ili vise cvetova zlatnožute boje. Cvetovi se pojavljuju u rano proleće, pa se smatra i
vesnikom proleća. Plodovi su gusto sabijeni, mrezasto naborani i dlakavi, sa kukasto savijenim kljunom. Gorocvet je ljutog, gorkog, neprijatnog ukusa
i veoma otrovan, ali i lekovit- koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja.
Rasprostranjenost
Rasprostranjen je u južnoj, srednjoj, severnoj i istocnoj Evropi, evropskom delu Rusije i zapadnoj Aziji, a naročito u zemljama oko Crnog mora, Ukrajini ,na Krimu, severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru.
Lekovito dejstvo
Kao lekovita sirovina koristi se ceo nadzemni deo gorocveta- Adonis herba. Tokom aprila, maja i juna beru se zeljasti vršni delovi stabljike u fazi cvetanja. Precvetala biljka je manje lekovita. Prilikom branja treba obratiti pažnju da bude što manje plodova. Ubrane stabljicice sa listovima i cvetovima treba sto pre osušiti. Suši se u hladu, na promaji ili u sušari.
Supstanca osušenog gorocveta deluje kao sredstvo za jačanje oslabljenog srčanog misića, za umirenje i za izlučivanje mokraće. Obnavljaju nedovoljnu snagu srca, poboljsavaju krvotok, deluju kod srčanih edema i podstiču mokrenje. Delovanje im je brzo i kratkotrajno. Ne izazivaju naviku i nemaju kumulativno dejstvo. Brže deluju od drugih kardiotonika i brzo se eliminišu. U homeopatiji se gorocvet koristi za lečenje hipertireoze, reume, zapaljenja pluća i angine pektoris.
Narkotično dejstvo
Kao droga se koristi nadzemni deo biljke sa cvetom (Adonidis vernalis herba) koji sadrži:
oko 20 srčanih glikozida među kojima su najbitniji: adonitoksin, adonitoksigen i cimarin;
- flavonoide
- kumarine
- saporine
- fitosterine i dr.
Literatura
- Marusic Rade, Ljekovitim biljem do zdravlja, Mladost, Zagreb, 1900.
Linkovi
Pripremio: Djuro Mraović, IV- 4
