Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Ekologija

Lucerka

Medicago sativa, Medicago falcata

Taksonomija

  • Carstvo: Plantae
  • Tip: Magnoliophyta
  • Klasa: Magnoliopsida
  • Red: Fabales
  • Porodica: Fabaceae
  • Rod: Medicago
  • Vrsta1: Medicago sativa
  • Vrsta2: Medicago falcata

Medicago sativa

Osnovne karakteristike

Lucerka dostiže visinu od jednog metra i ima veoma dubok koren, čija dužina ponekad iznosi čak do 4.5 m, a u nekim izvorima informacija se nalazi da ta dužina može da iznosi i do 7 m. Ima plave ili ljubičaste cvetove. Sadrži belančevine, provitamin A i B, vitamin B, C i K, hlorofil, ksantofil, kalcijum, saponizid, holin, gvožđe, aminokiseline, jabučnu, malonsku i limunsku kiselinu. Koristi se list. Bere se od juna do septembra. Lucerka je višegodišnja biljka, pa zbog toga tokom zime može biti oštećena niskim temperaturama. Prema brojim istraživanjima stepen oštećenja lucerke tokom zime u tesnoj je vezi sa nivoom rezervne hrane u korenu. Sistem kosidbe u jesen treba da obezbedi obnovu rezervnih hranjivih materija, koje će omogućiti preživljavanje biljaka i na najnižim temperaturama. Na nivo rezervnih materija u korenu lucerke utiču: plodnost zemljišta, klimatski faktori, osobine sorte i oštećenja od štetočina i bolesti. Najznačajni faktor je, ipak, vreme kosidbe (odnosno faze) lucerke tokom godine, kao i pravo vreme poslednje kosidbe u jesen. Visoka plodnost zemljišta (bogato kalijumom) doprinosi boljoj sintezi i akumulaciji hrane i smanjuje stres izazvan jesenjom kosidbom. Kosidba u oktobru nema uticaj na prinos ako je lucerka pravilno đubrena kalijumom. Štetan efekat jesenje kosidbe je manji ako nema stresnih ekoložkih uslova. Blaga temperatura zimi i prisustvo funkcionalnih prizemnih listova na biljkama, obezbeđuje veći sadržaj šećera u korenu i smanjuje nepovoljan uticaj jesenje kosidbe. Sorte tolerantne na češću kosidbu, otporne na niske temerature i bolesti (posebno na bakterisko uvenuće), uspevaju da akumulišu rezervne materije i umanje negativne posledice jesenje kosidbe na prinos i trajanje lucerišta. Ako ima dovoljno vremena za obnavljanje sadržaja šećera (faza početka cvetanja) izmedu otkosa, kosidba u jesen manje utiče na prinos i trajnost lucerišta u narednoj godini. Primećeno je da nekošena lucerka daje tri porasta tokom godine. Prvi u rano proleće, drugi krajem juna i treći početkom avgusta. Pupoljci koji će se razvijati sledeće godine, razvijaju se krajem avgusta ili početkom septembra.

Poreklo i rasprostranjenost

Lucerka je jedna od najstarijih krmnih biljaka. Počela se gajiti još u VII veku pre nove ere, najpre u Mesopotamiji i Arabiji, najstarijim ognjištima zemljoradnje i navodnjavanja. Neki naučnici tvrde da je lucerka u V veku pre naše ere preneta u Grčku u vreme persijsko-grčkih ratova. Neki naučnici smatraju da je lucerka u Jugoslaviju preneta iz Mađarske pre dva veka. Ona se kod nas intenzivno pocela širiti pre nešto manje od sto godina. Od obične lucerke danas je rasprostranjena hibridna lucerka. Ona je zastupljena na svim kontinentima. Površine pod ovom kulturom se iz godine u godinu povećavaju.

Medicago falcata

Medicago falcata je biljka roda Medicago. Poreklom je sa Mediterana, a nalazi se u celom svetu. U simbiozi je sa bakterijom Sinorhizobium meliloti. To je snažna, višegodišnja biljka sa snažnim korenom. Stabljike su sasvim drugačije od onih kod lucerke. Veoma retko su strogo uspravne. Stablo je ustajuće ili poleglo, najčšće 20-60 cm dugo. Imaju žute cvetove. Odgovara joj i loša zemlja, kao i loša klima.

Zanimljivosti

Odavno je poznato da lucerka ne uspeva na svim vrstama zemljišta. Verovalo se da je ona kultura isključivo bogatog zemljišta. Međutim, zahvaljujući rezultatima nekih ogleda koji su obavljeni u Francuskoj, setva lucerke će moći znatno da se proširi. Na osnovu spomenutih ogleda, u kojima je izvršeno bakteriološko testiranje semena lucerke, ustanovljeno je da će ova kultura moći uspešno da se gaju i na kiselim i na sasvim kiselim zemljištima. A ograničenje setve ostaće uglavnom na nedovoljno dubokom zemljištu, koje za izuzetno dug korenov sistem lucerke nije povoljno. Ovim ogledima je utvrđeno i to da posle cepljenja semena dejstvo bakterije traje više godina, tj. koliko i život ove višegodišnje biljke, kao i da je sa tako tretiranim semenom postignut znatno veći rezultat.

Literatura

  1. Livadsko bilje, dr. Momčilo Kojić, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  2. Poljoprivredni kalendar, NOLIT, 1980.
  3. Prirucnik za sakupljače bilja, Otokar Keršovani, Rijeka, 1978.
  4. Lekovito bilje u narodnoj medicini, Otokar Keršovani, Rijeka, Beograd, 1978.

Linkovi

Pripremila: Stanislava Mlinar, IV-6

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2012 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |