- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Bubamara
Coccinella septempunctata
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Klasa: Insecta
- Koleno: Miriapoda
- Red: Coleoptera
- Podklasa: Pterygota
- Podred: Polyphaga
Opšti opis
Coleoptera - tvrdokrilci ili bube. Veličina
im se kreće od 0.4 mm do 16 mm. Bubamara je dugačka najviše 8 mm; telo joj je poluloptasto;
pokrilca crvena, ili žutozlatna, sa sedam okruglastih crnih pegica. Insekti se karakterišu time što
im je telo podeljeno na tri jasno izdeljena regiona: glavu, grudi i trbuh. Oči su raznovrsne. Antene su
različite kako po dužini, tako i po izgledu: obično su građene od 11 članaka, ima i
preko 25 članaka. Sastoje se od članka, drške i biča. Usni aparat ima ga u larvi
bubamare prilagođen je za grickanje, sisanje. Većina Coleoptera mogu da
lete pomoću zadnjih krila koja su dobro razvijena. Ekstremiteti Coleoptera su najčešće
prilagođeni za hodanje i trčanje imaju šest nogu (tri para). Čula mirisa su im posebno
dobro razvijena.
Ponašanje
Često je možemo sresti, naročito u poljima, tokom juna i jula meseca. Bubamara je insekt koji je aktivan po danu i ima apozicioni vid.
Rasprostranjenost
Tvrdokrilci ili bube obuhvataju oko 350000 vrsta, što predstavlja oko 40% svih poznatih vrsta insekata. Široko su rasprostranjene u svim krajevima. Familija Coccinella septempunctata (bubamara) obuhvata oko 2000 vrsta insekata.
Stanište
Bubamare su adaptirane, kao i svi insekti, na život na kopnu. Neki insekti su prilagođeni na život na vodi. Žive na biljkama, vunenim predmetima, krznu, nameštaju, muzejskim primercima faune itd.
Ishrana
Većina vrsta Coleoptera su štetočine: hrane se na biljkama, vunenim predmetima, krznu, nameštaju, muzejskim primercima faune itd. Većina vrsta bubamara su predatori i hrane se kao i larve i adulti vašima i drugim insektima - štetočinama mekanog tela koji napadaju biljke i cveće.
Razmnožavanje
Genitalni organi obično se nalaze između devetog i desetog sternuma. Jaja su različite veličine. Polažu ih na različitim mestima, na lišće ili druge predmete ili u tkivo biljaka. Iz jaja se izlegu larve, koje je u osnovi isti kao kod imaga. Larve Coleoptera uglavnom imaju torakalne ekstremitete, ali nikada nemaju abdominalnih nastavaka. Izgled larvi Coleoptera varira, al uglavnom mogu da se svrstaju u tri grupe: kampodeidne, skarabeidne i eruciformno apodne. Posle određenog perioda, larva metamorfozira u lutku. Prezimljuju u različitim stupnjevima. Larva bubamare prolazi kroz potpunu metamorfozu: 1.) jaje, 2.) larva, 3.) lutka i 4.) odrasli oblik - imago.
Zaštita
Naša fitofagna i štetna vrsta je lucerkina bubamara tako da nije pod zaštitom već u određenim granicama čovek putem hemije je uništava. Ali pošto se mnoge hrane insektima-štetočinama mekanog tela koji napadaju biljke i cveće smatraju se korisnim za poljoprivredu. Pošto većina bubamara nisu štetočine i od drevnih vremena poznata kao koristan insekt i kao takva je zaštićena.
Literatura
- Zoologija Intertebrata, II deo, šesto izdanje, zavod za udžbenike i nastavna sredstva - Beograd 1995 (DR MILOJE KRUNIĆ)
- Život životinja, prosveta - ZAGREB
- Enciklopedija insekata, ”Budućnost” Zrenjanin 1966.
Linkovi
Pripremla: Cepančić Ljiljana, IV-3
