Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Opšti opis

Krpelj je paukoliki ektoparazit iz reda Ixodida potklase Acarina. Krpelji se dele na tvrde (familije Nuttalliellidae i Ixodidae) i meke (familija Argasidae). Krpelji najčešće borave na vrhu visokih trava gde čekaju prolazak životinje (i čoveka) na koju se posle identifikacije mirisom zakače pomoću posebnih kuka na prednjim nogama. Identifikacija se dešava putem posebnih hemoreceptora koji reaguju na hemijska jedinjenja u vazduhu. Krpelj tim receptorima prepoznaje ugljen dioksid, mlečnu kiselinu, amonijak kao i kod svih sisara prepoznatljivu butansku kiselinu. Krpelj reaguje i na svetlosne promene (posebno tamno-svetlo) kao i na vibracije.

Krpelji kao izazivaci bolesti

Krpelji mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najčešće borelije (bakterija Borrelia burgdorferi) koja može prouzrokovati lajmsku bolest koja je bezopasna ako se dovoljno rano utvrdi. U kasnijem stadijumu ova bolest prouzrokuje komplikacije kao npr. artritis, hronično oticanje zglobova kao i oštecenja perifernog nervnog sistema. Ubod krpelja je bezbolan tako da je nakon boravka u prirodi neophodno pregledati kožu celog tela. Posebno pažnju treba posvetiti kontroli mesta sa nežnom kožom, dok je kod dece neophodna kompletna kontrola. Ovaj parazit, ukoliko se ne ukloni, ostaje dugo vremena na "domaćinu".

Bolesti koje krpelji prouzrokuju

  • Piroplazmoza ili babezioza
  • Lajmska bolest(borelioza)
  • Erlihioza
  • Mačija hemobatroleoza

Krpelji na našim prostorima


Na našim prostorima krpelji prenose dve bolesti: lyme boreliozu i virusni krpelj meningocefalitis. Lyme borelioza je bakterijska bolest koja se manifestuje pojavom kožnog crvenila koje se koncentrično širi na mestu uboda. Uz ovu kožnu manifestaciju može se javiti i povišena temperatura te osećaj slabosti i malaksalost. Bolest se uspešno leči antibioticima i prolazi bez posledica.

Druga bolest je meningocefalitis. Iz samog naziva jasno je da se radi o virusnoj upali mozga i ovojnica koje obavijaju mozak. Za ovu bolest ne postoji specifični lek.

Nije svaki krpelj zaražen

Nije svaki krpelj s kojim dodjemo u kontakt zaražen. Starija istraživanja pokazala su da su u Srbiji zaražena tri krpelja na njih hiljadu Neće svako ko dođe u kontakt sa krpeljom oboleti. Cak 2/3 ljudi neće imati nikakve simptome.

Drugi krpelji

Krpeljima se naziva i jedna grupa grinja-endoparaziti šugarci, koji žive u koži čoveka, najčešće između prstiju.

Literatura

Alfred Edmund - Brem

Ilustrovana enciklopedija životinjskog carstva

Nikola Markovic- O krpeljima

Pripremio: Ognjen Pekeč

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |