Celobrojni (ORDINARAN) - sintaksa opisana u delu sintaksna pravila.
Spisak celobrojnih tipova za neka PASCAL okruženja.

Operacije definisane nad ovim tipom su: +, -, *, DIV i MOD

Decimalni - sintaksa opisana u delu sintaksna pravila.

Real       2.9e-39..1.7e38      6 B; 11-12 znač. cif.

Single     2.9e-39..1.7e38      4 B;  7-8  znač. cif.

Double    5.0e-324..1.7e308     8 B; 15-16 znač. cif.

Extended 3.4e-4932..1.1e4932   10 B; 19-20 znač. cif.

Comp       -9.2e18..9.2e18      8 B; 19-20 znač. cif.

Operacije definisane nad ovim tipom su: +, -, * i /

Logički
- ```
Boolean  - TRUE ili FALSE.
```
  Operacije definisane nad ovim tipom su: AND, OR, NOT i XOR
  
  Relacione operacije : <, >, =, <=, >= i <>, definisane su nad aritmetičkim, tekstualnim i logičkim tipom, a kao rezultat daju konstante koje su tipa boolean.
  
  Pripadnost skupu : IN, koja je definisana nad skupovnim tipom, takođe rezultat daje konstante tipa boolean.
Znakovni - sintaksa opisana u delu sintaksna pravila.
- ```
Char (ORDINARAN) - tekst. pod. dužine tačno jedan.
```
  Skup simbola je dat u ASCII tabeli znakova. Ima ih 256. To su cifre, slova, specijalni znaci i kontrolni karakteri.
- ```
String[b]   - niz od min 0 do max b znakova (tip CHAR).
```
  Ovaj tip je u stvari složen tip ali pošto se mnogo koristi a ima i dosta standardnih procedura i funkcija, često se u literaturi svrstava u proste tipove.
Nabrojivi-korisnički (ORDINARAN)
Nabrojivi tip predstavlja uređeni skup vrednosti, navođenjem identifikatora koji predstavljaju njihovu vrednost. Njihov redosled pri navođenju određuje njihove odnose.

Sintaksa:

(identifikator{, identifikator})

Identifikatori u definiciji tipa postaju konstante ovog nabrojivog tipa.

Prva konstanta ima ordinaran broj 0, druga 1 i tako dalje.
```
type Boja = (Tref, Karo, Herc, Pik);
```
Shodno ovoj deklaraciji, Herc je konstanta tipa boja. Standardna funkcija Ord daje ordinarnost nabrojive konstante. U ovom primeru:
- Ord(Tref) = 0
- Ord(Karo) = 1
- Ord(Herc) = 2
- i tako dalje.
Intervalni (ORDINARAN)
Sintaksa:

[početna_vrednost..krajnja_vrednost]

Početna_vrednost i krajnja_vrednost su konstante koje mogu biti nekog celobrojnog, nabrojivog - (korisničkog) ili tipa CHAR. Takođe prva konstanta mora biti manja od druge.

2. SLOŽENI

SKUPOVI u PASCAL-u predstavljaju strukturu podataka.
Sintaksa:

SET OF tip_elemenata

Dozvoljeni tipovi u paskalskom skupu su oni koji imaju max 256 elemenata, tačnije oni koji imaju ordinarne vrednosti elemenata od 0 do 255. Byte, Char te intervalni i nabrojivi tip, koji zadovoljavaju ovaj uslov.

Operacije definisane nad ovim tipom su: +, -, *. Unija, razlika i presek skupova respektivno.

Operacija pripadnosti skupu : IN, definisana je nad ovim tipom, ali za rezultat daje konstante tipa boolean.

Članovi skupa (skupovna konstanta) pišu se u uglastim zagradama [], i moraju biti istog tipa.

NIZOVI u PASCAL-u predstavljaju strukturu podataka.
Sintaksa:

ARRAY [tip_indeksa{, tip_indeksa}] OF tip_elemenata

Dozvoljeni tipovi za indeks su samo ordinarni, no praktično se uvek upotrebljava intervalni tip.

Tip elementa može biti bilo koji.

Indeks u stvari predstavlja mesto elementa u nizu dok dimenzija niza zavisi od toga sa koliko mesta u nizu je određen elemenat niza.

PRIMER 1: ARRAY [1..50] of string predstavlja niz koji ima 50 članova koji su tipa string, i koji se nalaze na mestima koja su označena brojevima od 1 do 50.

PRIMER 2: ARRAY ['A'..'M'] of boolean predstavlja niz koji ima 13 članova koji su logičkog tipa, i koji se nalaze na mestima koja su označena velikim, slovima od 'A' do 'M'.

PRIMER 3: Kada bi trebali da šahovsku tablu definišemo kao niz u kome će se nalaziti figure označene slovima, to bi u stvari bio dvodimenzionalni niz: ARRAY ['a'..'h', 1..8] of Char.

Članovima niza se pristupa:

ime_niza[index{, index}]

Pri tome je
- ime_niza - promenljiva tipa niz (ARRAY)
- ime_niza[index] - promenljiva tipa tip_elementa
- index - izraz koji predstavlja na kom mestu u nizu ime_niza se nalazi podatak.
- broj indexa u [] predstavlja dimenziju niza i mora se slagati po broju, i po tipu sa onima u deklaraciji niza.
Tip STRING je u stvari predefinisani tip niza:

TYPE String = ARRAY [0..255] OF Char;

Kada ovo znamo, možemo direktno pristupati znakovima u stringovima sa ime_stringa[i], gde i predstavlja poziciju karaktera u stringu. Ime_stringa[0] je znak čiji ordinarni broj predstavlja dužinu stringa tj. length(s) = ord(s[0]).

SLOGOVI su jedina struktura podataka u PASCAL-u koja dozvoljava da njeni elementi budu razliŧitog tipa.
Sintaksa:

RECORD

{ime_polja:tip_podatka};

END;

Dozvoljeni su svi tipovi za tip_podatka.

Slog zauzima onoliko memorije u bloku podataka koliki je zbir svih njegovih elemenata.

Pristup elementima sloga je:

slogovna_promenljiva.ime_polja

Ili uz pomoć naredbe WITH:

WITH slogovna_promenljiva DO

naredba;

Najčešće je to složena naredba unutar koje više nije potrebno pisati ime slogovne promenljive, već samo ime_polja.

Datoteke su jedina struktura podatak u turbo PASCAL-u koja ne zavisi od 64KB memorijskog bloka za podatke.
Sintaksa:

FILE OF tip_podatka

Dozvoljeni su svi tipovi za tip_podatka.

Datoteka ovog tipa je sastavljena od podataka koji su svi tipa tip_podatka. Prilikom čitanja ili upisivanja podataka iz/u datoteke, promenljiva koja se koristi u procedurama Read i Write mora biti tipa tip_podatka.

Specijalan predefinisani tip Text predstavlja tip tekstualne datoteke.

TYPE Text = FILE OF Char;

Datoteka tipa Text je sastavljena od znakova. Prilikom čitanja ili upisivanja podataka iz/u datoteke važe isti principi kao i kod monitora, jedino što ovde nema ograničenja od 80 znakova u jednom redu.

Prilikom čitanja, nakon procedure Read pointer ostaje na mestu iza učitanog podatka ili prelazi u novi red ako je učitan poslednji podatak iz rada. nakon procedure Readln, podatak se prebacuje u promenljivu iz liste parametara procedure (ako je to moguće) a pointer nakon toga prelazi u novi red.

3. POKAZIVAČKI

Pokazivači - memorijske adrese
Sintaksa:
```
Pointer - predefinisani tip koji ne pokazuje na određen tip.
```
Sintaksa:
```
^tip    - pokazivač na tip tip.
```
Rezervisana reč nil je konstanta tipa pointer koja ne pokazuje ninašta.

Komande

Turbo Pascal

Pojmovi

Program

Algoritmi

Zadaci

Zadaci