Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

ČIOPA
Apus apus

Taksonomija

  • Carstvo (Regnum) : Animalia
  • Tip (Phylum) : Chordata
  • Razred (Classis) : Aves
  • Red (Ordo) : Apodiformes
  • Porodica (Famillia): Apodidae
  • Rod (Genus) : Apus
  • Vrsta (Species) : Apus apus

Opšti opis

Crna čiopa je ptica koja pripada porodici čiopa (apodidae). Ima duga, uska i zakrivljena krila i kratak, najčešće rašljast rep koji im omogućava brži let. Relativno je mala ptica jer dužina tela iznosi 16-17 cm., raspon krila 42 do 48 cm., a težina oko 35 grama. Tamno smeđe je boje, ima beli vrat, ali to je manje uočljivije kod starijih crnih čiopa nego kod mladih. Mladi mnogo liče na odrasle, a najčešća razlika je ta da mladi imaju tamnija pera i vecu mrlju na vratu.

Karakteristike

Ova ptica u odnosu na svoju visinu može da dostigne zavidnu starost (neke jedinke žive do 21 godine.) ali prosek joj je 7. godina . Osnovna karakteristika crne čiope je njena prilagođenost letenju, a inace sve svoje aktivnosti izvodi u vazduhu, osim odgajanje mladih. U vazduhu pronalazi hranu, igra se, prikuplja materijal za izgradnju gnezda, spava, pari se cak i vodu pije u letu tik iznad povrsine vode, a kupa se tako sto zaroni kljun i prska vodu okolo. Obicno se crne čiope nalaze u velikim i bučnim jatima, a zahvaljujuci svojim krilima su veoma brzi i precizni lovci a najčešće mete su insekti. Takođe ovu pticu karakteriše kratke noge i upravo zbog toga ona nikad ne stoji na tlu (osim u neophodnim slučajevima), ali se cesto je imamo priliku da je vidimo na nekoj litici ili građevini. Mnogi je porede sa lastavicom, međutim čiopa leti brže i snažnije, često kružeći i klizeći vazduhom bez zamaha krila što nije slučaj sa lastavicom. Crna čiopa u teškim vremenskim uslovima izdržava u stanju torpiditeta (nesavesno stanje).

Stanište

Crna čiopa je ptica selica, na zimovanje u Afriku odlazi krajem jula i početkom avgusta, nakon sto mladi sazru i dobiju perja. Raspostranjena je na području Evrope i Severne Afrike, i u Aziju pa sve do Kazahstana. U Evroaziji je najrasprostranjenija vrsta iz porodice čiopa i jedina koja se gnezdi u severnoj Evropi.

Ishrana

Ona se isključivo hrani insektima i paucima koje uhvati u letu. U slučaju kada padne pritisak vazduha, često leti tik iznad vode, jer rado jedu i vodene insekte koji izleću pred ružno vreme. Čiopa ne nosi jednog po jednog insekta mladima, već ih skuplja u svoje grlo i slepljuje u loptice. Svaka ta loptica sadrži oko 300 insekata, pa tako ova ptica dnevno u svoje gnezdo donese i do 3000 pauka i insekata.

Razmnožavanje

Crne čiope se razmnožavaju monogamno (razmnožavanje uz pomoć jednog partnera) sezonski i na mesto gneždenja vraćaju se svake godine u isto vreme, oko 1. maja u Srednjoj Evropi. Ova ptica je zanimljiva po tome što na mesto gneždenja dolazi kao poslednja, a napušta je prva. Parovi ostaju godinama verni jedno drugom i uvek se gnezde na istom mestu, ali u slučaju uginuća jednog partnera, njegovo mesto ubrzo zauzima druga jedinka istog pola. Crne čiope najčešće legu 2-3 jaja, i uvek oba roditelja zajedno hrane i odgajaju mlade. U periodu odgaja mladih, ptice lete sve do mraka, dok se neuparene ptice okupljaju u kolonijama i lete visoko u vazduh kako bi tamo spavale na krilima. U julu, pogotovo krajem meseca mladi se izležu iz gnezda. Mladi se osamostale nakon 42. dana i nikad se ne vraćaju u gnezdo. Zrelost dostižu nakon dve godine, a nakon izleganja nije im potrebno vežbanje posto već posle kratkog vremena postaju dobri letači kao i odrasli. Početkom avgusta, najčešče prvog u mesecu počinje selidba u Afriku. Ova ptica se gnezde u pećinama ili u šupljinama u drveću. U današnje vreme najviše koriste rupe u zidovima ili slobodan prostor upod strehama kuća da bi se gnezdile.

Zanimljivosti

Crna čiopa je jedan od simbola grada Dubrovnika. 2003. godine je bila proglašena za pticu godine, i to od strane Nemačkog saveza za zaštitu prirode (Naturschutzbund Deutschland, NABU) iz Bona. Ona godišnje proleti oko 190.000 kilometara, a može da dostigne i brzinu od 40 do 60 m/s. Najčešći neprijatelji su soko lastavičar, mali sisari i automobili (kada se ptice moraju spustiti nisko zbog vremenskih uslova). Najstarija čiopa imala je 21. godinu, što se smatra jednom od najstarijih ptica ikada.

Literatura

  • Alfred Brem - Kako žive životinje
  • Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966.

Linkovi

Slike

  1. Slika
  2. Slika
  3. Slika

Pripremio: Dušan Graovac, IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |