Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Divlja grlica
Streptopelia turtur

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Razred: Chordata
  • Klasa: Aves
  • Red: Columbiformes
  • Porodica: Columbidae
  • Rod: Streptopelia
  • Vrsta: S. turtur

Rasprostranjenost

Divlja grlica je veoma prisutna u Sredozemlju, srednjoj i južnoj Evropi i Istočnom Levantu. Kod nas je česta po nizijama i podgorju. Najčešće je u plodnim dolinama gde ima mnogo drveća i tekuće vode, ali se negde gnezdi i u većim šibljacima. Planinske šume izbegava. Obično se u svom visinskom rasprostranjenju ograničava zonom hrasta i brdske bukove šume. Pripada selicama. Pripreme za seobu počinju u septembru. Selidba kreće u mesecu oktobru, a zimu provodi u predelima južno od pustinje Sahare (Afrika). Vraća se u drugoj polovini aprila.
Veoma poznata vrsta grlica je i gugutka. Ona ne samo što je veoma rasprostranjena u našim krajevima (po čitavom Balkanskom poluostrvu), nego je prisutna i u Severoistočnoj Africi, Južnoj Arabiji, Maloj Aziji, Srednjoj Evropi sve do Severnog mora.

Izgled

Dužina ove ptice je između 26 i 30 cm, dok je raspon krila 50 cm. Najčešće je sivkasto-smeđe boje. Sa strane na vratu ima pet crnih pruga omeđenih srebrnasto belim crtama. Za razliku od odraslih grlica, mladi te pruge nemaju. Guša i deo grudi su joj crveni, a ostali delovi donjeg dela trupa su plavkasto smeđi. Hrbat je tamno sive boje, a pokrovna pera leđa crvene boje. Rep je taman sa širokom belom rubnom prugom koja se vidi kada je rep raširen. Kljun je crne boje, a noge crvene. Glas joj je veoma ugodan zbog čega se kod nas i uzgaja u zatočeništvu. Glasaju se sa dubokim štropotavim " toorrrr torrrr torrrr".

Ishrana

Hrane se semenkama i drugim delovima biljaka. Hranu traže po poljima i zelenim površinama, a ako je reč o većem jatu tada mogu napraviti i štetu većih razmera. Za grlicu je takođe neophodna i tekuća voda. Stoga za vreme sparnih letnjih dana viđamo hiljade grlica po rečnim dolinama. U toku dana nekoliko puta sleću na vodu.. To su uglavnom mlade ptice iz prvog gnezda. Krajem leta njima se pridružuju i odrasle.

Razmnožavanje

Gnezde se dva puta u periodu od meseca maja do meseca avgusta. Gnezda prave u malenim šumama i otvorenim šumovitim krajevima na visokom drveću. Ponekad gnezda sagrade i u niskom grmlju. Gde god da se gnezde uvek su veoma dobro sakrivene. Međutim, gnezda grade veoma nemarno. Na drvetu slože nekoliko grančica i gnezdo je već gotovo. Toliko je nesigurno da ga jači vetar može lako oboriti, a često jaja propadnu kroz grančice, te ih nađemo razbijene ispod gnezda. Ženka snese dva bela jaja na kojima naizmenično sede oba roditelja, i mužjak i ženkaka. Mladi se izlegu posle 17 dana. Sledeće tri nedelje mladi toliko ojačaju da su spremni za napuštanje roditeljskog gnezda.

Literatura

  1. Alfred Brem, "Život životinja", Narodna knjiga, Beograd 1953.

Linkovi

Pripremila: Mirić Nina, IV-1

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |