Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Golub
Columbidae

Taksonomija

  • Carstvo:Animalia
  • Koleno:Chordata
  • Razred:Aves
  • Red:Columbiformes
  • Porodica:Columbidae

Opšti opis

Jednostavan naziv "golub" se najčešće odnosi na goluba pećinara jer on vrlo učestalo naseljava urbane sredine. Perije ovih ptica je raznovrsno - od jednostavno obojenog pa do tropsko šarenog. Mnoge vrste imaju upadljive šare ili naročito na glavi, vratu i krilima perje s metalnim odsjajem. Razlikovanje polova na temelju boje perja kod ovih ptica nije moguće. Sve vrste imaju snažno razvijenu voljku koja im služi za pohranu hrane, za neke delove probavnog procesa i za pripremu voljkinog mleka. Neke vrste još imaju zakržljali ostatak slepog creva, dok je kod većine vrsta potpuno nestalo. Među vrstama postoje izraženi specijalisti, ali i svejedi. Ali većina vrsta ima veliku potrebu za vodom, za pićem, ali i za kupanjem. Ove ptice žive monogamno.

Stanište i rasprostranjenost

Gnezde se pretežno na drveću i u grmlju. No, postoje i vrste koje se gnezde na tlu ili u dupljama. Većina vrsta može imati nekoliko legla u jednoj godini. U ležanju na jajima učestvuju oba roditelja. Golublja gnezda golubovi najđešće izrađuju od štapića pronađenih u prirodi. Na golubljim jajima za vreme inkubacije sede i mužjak i ženka.

Ishrana

Golubovi se hrane semenjem, voćem i biljkama. Za razliku od ostalih ptica, proizvode vlastito mleko. Golublje mleko ima vrlo visoke nutricioniske vrednosti, a roditelji njime hrane svoje mlade. Hrane se biljnom hranom - vrste umerenih područja pretežno raznim semenjem, a tropske vrste i plodovima. Domaći golubovi potiču od goluba pećinara, divlje vrste koja još i danas živi po pećinama i jamama pod zemljom. Pećinari su rasprostranjeni pretežno na Sredozemlju (žive i u Dalmaciji), severnoj Africi i Indiji. U Evropi osim pećinara žive i druge vrste divljih golubova: golub dupljaš, golub grivnjaš, divlja grlica i gugutka.

Razmnožavanje

Gnezdo gradi u dupljama starog drveća u koje nese dva bela, ovalna jaja dužine 36 mm, a širine 27 mm. Mladi se izlegu posle 17-18 dana ležanja. Par se izmenjuje na gnezdu i u podizanju mladih. Znaju prihvatiti i ponuđene kućice za ptice. Obično se legu tri puta godišnje, ali uvek u novoj duplji, jer u starome gnezdu ostane dosta izmeta mladunaca.

Linkovi

  1. http://sr.wikipedia.org

Pripremila: Dražena Sečujski IV-1

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |