Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Zebe
Fringillidae

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Klasa: Aves
  • Koleno : Chordata
  • Red: Passeriformes
  • Porodica: Fringillidae

Opšti opis

Velike su kao vrapci, i slične boje, mada kod nekih vrsta dominiraju življe nijanse, kljun je kupast. Većina vrsta se gnezdi u parovima, ne u skupinama. Jedinke iste vrste često se udružuju u veća ili manja jata. Rasprostranjene su u celom svetu; ima pet potporodica sa 439 vrsta. U Evropi žive tri potporodice sa 32 vrste. Pripadaju redu vrapčarki (Passeres).

Karakterišu ih bele pruge na krilima, trtica bela ili boje mahovine. U Evropi žive dve vrste:

Zeba (Fringilla coelebs)

Izgled:

Veličine domaćeg vrapca, na krilima su dve upadljive bele pruge. Mužjacima je teme sivo, lice crvenkasto, stomak crvenkastobraon, a leđa kestenastobraon. Ženke imaju leđa svetle boje, maslinastobraon, a stomak je svetlo braon. Prosečna dužina je 15 cm.

Stanište:

Šume, parkovi, vrtovi.

Ishrana:

Hrane se semenkama i insektima.

Razmnožavanje:

Gnezdo je veoma udubljeno, pravi se na visini od 2 - 10 m, od mahovine i trava, oblaže se dlakama i perjem, a radi kamuflaže se koriste komadići kore i lišajevi. Gnezde se dva puta godišnje, od aprila do juna. Nose u proseku 4 - 6 jaja čija boja može biti zelenkasta, svetlo plava sa tamnim mrljama i šarama. Ženka leži na jajima od 12 do 13 dana, dok je mužjak hrani.

Planinska zeba (Fringilla montifringilla)

Izgled:

Mužijaku su ramena i prsa su narandžaste boje, dok su glava i leđa leti crni, a zimi braon. Ženka je slična, ali zimi zagasitije nijanse. Dužina 15 cm.

Stanište:

Šume, parkovi, vrtovi.

Ishrana:

Hrane se semenkama belogorice i bobicama.

Razmnožavanje:

Gnezdo pravi najčešće na brezama; gnezdi se jednom godišnje, od maja do jula. Nose u proseku od 6 do 7 jaja, ženka leži na jajima 14 dana.

Potporodica češljugarke (Carduelinae)

Gornji deo kljuna je isto tako čvrst kao donji. Ima 350 vrsta, vrlo različitih oblika kljuna. Na jajima sedi samo ženka. U Evropi živi 8 rodova.

Rod Češljugari (Carduelis)

Manji od vrapca, pretežno su žute boje, a kod nekih vrsta dominira crveno i ružičasto perje. U Evropi živi 7 vrsta.

Čižak (Carduelis spinus)

Izgled:

Manja je od poljskog vrapca, slična je žutarici, ali je kljun veći. Mužjak ima crno teme, a pruga na krilu i strane repa su žuti. Kod ženke dominira siva boja. Dužina im je 12 cm.

Stanište:

Crnogorične i belogorične šume.

Ishrana:

Semenke, insekti i larve.

Razmnožavanje:

Gnezda pravi na vrhu drveća od mahovine i trave, a oblaže ga perjem i dlakama. Gnezde se dva puta godišnje, od marta (aprila) do jula. Nosi u proseku 5 beličastoplavih jaja, sa malo tamno smeđih mrlja. Ženka leži na jajima oko 13 dana.

Konopljarka (Carduelis cannabina)

Izgled:

Manja je od poljskog vrapca, mužjaci često imaju jarko crvena prsa, dok ženke nemaju crvenog perja. Dugački su 13 cm.

Stanište:

Otvoreno zemljište sa žbunjem, parkovi i vrtovi.

Ishrana:

Semenke i insekti.

Razmnožavanje:

Gnezdi se (u skupinama) na niskom drveću, u grmlju, u busenju trava. Gnezdi se dva puta, od aprila do avgusta. Nose u proseku 5 beličastih jaja sa crnosmeđim mrljama i šarama. Ženka leži na jajima od 12 do 14 dana. Mladi napuštaju gnezdo sa 10 dana.

Brezova jurćica (Carduelis flammea)

Izgled:

Slična je konopljarki, ali i mužijak i ženka imaju crveno čelo i podbradak. Dužina im je 13 cm.

Stanište:

Brezova šuma, tundra.

Ishrana:

Insekti i semenke.

Razmnožavanje:

Gnezdo je od sitnih grančica i trava, obloženo dlakom i perjem, a prave ga na brezama, na 3 do 5 metara visine. Gnezde se od maja do juna, nosi 5 plavkastih jaja sa smeđim tačkama i mrljama. Ženka leži na jajima od 11 do 12 dana.

Zelentarka (Carduelis chloris)

Izgled:

Dugačka je 14,5 cm. Izražen je polni dimorfizam u pernatom pokrivaču. Kod mužjaka su teme i leđa tamnozeleni, dok su ovi delovi tamnije obojeni kod ženke. Na krilima i repu su velika žuta pera.

Stanište:

Listopadne, mešovite i četinarske šume do 1500 m nadmorske visine, voćnjaci, šumarci, parkovi i urbana staništa.

Ishrana:

Semenke, bobice.

Razmnožavanje:

Gnezdo smešta u najgušći deo krošnje na visini od 2 - 5 m. Gnezdi se dva puta godišnje od aprila do juna. Ženka snese 4 - 6 jaja.

Rod žutarice (Serinus)

U Evropi živi jedna vrsta.

Žutarica (Serinus serinus)

Izgled:

Manja je od poljskog vrapca, dužine 12 cm. Pretežno je žute boje, na temenu i leđima su guste pruge.

Stanište:

Otvorena područja sa mnogo grmlja, parkovi i vrtovi.

Ishrana:

Semenke.

Razmnožavanje:

Vrlo sitno gnezdo u drveću pravi od slame i grančica, a oblaže ga perjem. Gnezdi se dva puta godišnje, od aprila do maja (od marta do septembra). Nosi 3 do 4 jaja sa crvenkastim tačkicama, mrljama i šarama. Ženka leži na jajima 13 dana.

Rod Krstokljuni (Loxia)

Gornji i donji deo kljuna su ukršteni; perje mužjaka je pretežno ružičicasto. U Evropi žive dve vrste.

Krstokljun (Loxia curvirostra)

Izgled:

Dužine 17 cm. Ima jak kljun i perje mužjaka je ciglaste boje; Krila i rep su crni; Perje ženke je maslinasto zeleno.

Stanište:

Jelove šume, živi u jatima.

Ishrana:

Semenke crnogorice, kostice jabuka, pupoljci listova.

Razmnožavanje:

Gnezdi se na vrhu drveća, a gnezdo pravi od šiblja, mahovine i lišajeva. Gnezdi se od marta do aprila. Nosi 3 do 4 jaja zelenkaste boje sa ljubičastosivim i crvenosmeđim mrljama i šarama. Sedi na jajima od 14 do 16 dana.

Rod Zimovke (Pyrrhula)

Mužjak je jarko crvene boje; kljun je jak; u Evropi živi jedna vrsta.

Zimovka (Pyrrhula pyrrhula)

Izgled:

Velika je kao domaći vrabac; glava je crna; mužjak je odozgo siv, odozdo crven; ženka je crvenkastosiva; dugački su oko 15 cm.

Stanište:

Mešovite šume, šikare, parkovi, vrtovi.

Ishrana:

Semenke, bobice.

Razmnožavanje:

Gnezdo je plitko, labavo, obloženo vlaknima i travkama, najćešće se gradi na drveću do 2 m visine. Gnezde se dva puta od aprila do avgusta. Ženka snese 4 - 5 svetlo plavih jaja sa tamnim mrljama i tačkama. Ženka leži na jajima 13 - 14 dana.

Rod Batokljuni (Coccosthraustes)

U Evropi živi jedna vrsta.

Batokljun (Coccothraustes coccothraustes)

Izgled:

Veći od domaćeg vrapca, dužine 18 cm. Kljun je upadljivo velik; mužjak ima glavu smeđe boje a krila su crna sa napadnom belom prugom; ženka je svetlija.

Stanište:

Šume parkovi, vrtovi.

Ishrana:

Semenke, koštice trešanja, šljiva, orasi, pupoljci.

Razmnožavanje:

Gnezdo je neuredno, plitko od grančica i lišajeva, obloženo mahovinom, vlaknima i dlakom; gnezde se jednom godišnje od aprila do juna; nosi 5 jaja sa plavkastim svetlosivim i tamnosmeđim mrljama; leži na jajima od 12 - 13 dana.

Literatura:

  1. Fauna Evrope - dr Harry Garms i dr Leo Borm; Ljubljana 1981

Linkovi:

Pripremili: Anja Repar i Teodora Stošić IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |