Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Divlja guska
Anser anser

Taksonomija

  • Carstvo Animalia
  • Koleno Chordata
  • Reazred Aves
  • Red Anseriformes
  • Porodica Anatidae
  • Rod Anser
  • Vrsta Anser

Opšti opis

Divlja guska je pernata lovna divljač. Predstavnik je porodice gusaka ANATIDAE. Guska je dugačka od 80 - 90 centimetara. Rep joj je veoma kratak i prema vrhu šiljat i bele je boje. Raspon krila joj je od 150 – 160 centimetara. Težina joj se krece od 4 do 5 kilograma. Kod njih je posebno izraženo to da su ženke krupnije i teže od mužjaka. Vrat divlje guske je relativno debeo, dugačak i uspravan. Kljun je na korenu bledo mesnatocrven, na vrhu voštanožut. Glava joj je krupna i ima narandžast kljun.Noge su svetlo crvene, i pticu je lako indentifikovati u letu, po "bledilu" koje vodi do ivice krila. Oglašava se glasnim gakanjem " kiYAAA-ga-ga ", poput domaće guske. Ledjna strana i krila su tamno siva, sa svetlim prugama, a stomak svetliji. Noge su duge do 25 centimetara i crvenkaste su boje. Ima dobro razvijenu plovnu kožicu medju prstima.

Rasprostranjenost

Divlja guska se gnezdi u srednjoj Evropi. Rasprostranjena je od Islanda, Engleske, obala Norveške, Švedske, područja Baltika do južnog dela Rusije. Kod nas u Srbiji susreće se tokom zime, gde postoje uslovi za njen boravak.

Stanište

divlje guskeDivlja guska živi u velikim jatima do nekoliko stotina jedinki, koji se formiraju sa dolaskom jeseni i žive sve do proleca, gde formiraju parove. Pretežno živi u močvarnim predelima obraslim visokom travom. Divlje guske se hrane raznim semenkama, mladom travom, raznim bezkičmenjacima, ribljom i žabljom ikrom...

Ishrana

Hrani se semenkama raznih useva i korova, a takođe pase travu i mlado žito, te lovi vodene životinje. Hrani se ribljom i žabljom ikrom.

Razmnožavanje

Divlje guske počinju sa parenjem početkom proleća. Guska se gnezdi u visokoj travi, šipražju blizu vode, zemlji u udubljenju ženka pravi gnezdo od trave i svog perja, gde od marta do aprila jednom godisnje snese od 7 do 10 krupnih prljavo belih jaja, na kojima zenka sedi od 27-29 dana. Mladi kada se izlegu iz jaja, odmah sede uz svoje roditelje ostaju do 50 do 60 dana nakon toga se osamostaljuju. Divlja guska zivi do 8 godina.

Neprijatelji

Divlja guska ima veliki broj prirodnih neprijatelja, a najčešći su: lisice, kune, vidre i mnoge ptice grabljivice.

Lov

(tekst preuzet sa sajta: www.zov.rs)

Divlja guska se lovi od 1.oktobra pa do 31. januara. Zanimljivo je da je dozvoljen lov samo dve vrste gusaka - lisasta i glogovnjača. Međutim, glogovnjača je na nišanu samo na području Vojvodine, dok je u centralnom delu Srbije njen lov zabranjen.Lov dočekom na preletu se praktikuje i u letnjim i zimskim mesecima pokraj vodenih površina. Obično se izgradi zaklon od priručnog materijala i tu se lovac sakrije u sam šumarak, kada su glavni preleti. Na poznat zvuk i šištanje, što ga proizvode pačja krila, nišani se jedna patka iz jata, pa onda druga. Često se dešava da u sačmeni snop koji smo uputili nacionalnoj patki `ušeta` i još po koja. Nikada nasumice ne treba pucati u jato. Lov pretraživanjem je najdinamičniiji ali i najteži, pri čemu su na oštroj probi sva lovčeva iskustva i izdržljivost. Treba `pretabati` kilometre i kilometre niz reku, ponekad i po dubokom snegu i s dosta `minusa` u vazduhu. U lovu pogonom, oko bare ili manjeg jezera, lovci u najvećoj tišini opkole čitavo područje. Onda na dati znak počinje pogon, pešice po plićacima a sredinom čamcima, isterivanjem divljih pataka iz šaša i trske. Naravno, sve pokušavaju da pobegnu iztog kruga, ali ih po obodu spremno čekaju lovačke puške. Ovaj način lova praktikuje se za vreme letnjih meseci.

Literatura

  • Alfred Edmund Brehm "Život životinja"

Linkovi

Pripremila: Jović Dejana, IV-3

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |