Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Strnadice

Strnadice su ptice iz porodice Emberizidae, grupe koja je, od većine savremenih autora, danas odvojena od porodice Fringillidae. Rasprostranjeni su po Evropi, Aziji, pa čak i u Africi, i Arktičkom predelu.

Velika strnadica
Miliaria Calandra

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Tip: Chordata
  • Klasa: Aves
  • Porodica: Emberizidae
  • Vrsta: M.calandra

Opšti opis

Velika strnadica Miliaria Calandra je jedini član roda Miliaria. Ovo je zanimljiva strnadica jer se između različitih polova pojavljuju sličnosti u perju, mada su mužjaci oko 20 posto veći od ženki. Mužjak velike strnadice je dug 16 19 cm, ima slično perje kao i ženka, ali nema raskošne muške boje posebno na glavi, što je uobičajno za rod Emberiza. Oba pola sliče ševi, sa sivo zelenom linijom na gornjem, i beličastom, na donjem delu tela.

Karakteristike

Rasprostranjeni su širom južne i centralne Evrope, severne Afrike, Azije, sve do Kazahstana. Uglavnom nisu selice, ali ipak neke ptice zimi migriraju iz hladnijih regiona centralne Evrope i Azije u južne krajeve. Velika strnadica je ptica za otvorene poljane, sa drvećem, kao što su farme ili zakorovljena zemljišta. Ova vrsta je opala u velikoj meri u severozapadnoj Evropi, usled intenzivne poljoprivredne prakse, koja ih lišava njihove hrane od korova semena, kao i insekata, sto je potrebno pogotovo kada hrane mlade. Prirodna ishrana se sastoji od insekata, kada hrane mlade, a inače uglavnom od raznih semena. Mužjaci brane teritoriju tokom sezone parenja, a može biti prisutna i poligamija, sa do tri ženke na jednog mužjaka. Odnos polova u populaciji je generalno 1 na prema 1, što znači da neki mužjaci ostanu nespareni tokom sezone. Mužjaci igraju samo malu ulogu u staranju o mladuncima. Oni nisu uključeni u pravljenje gnezda ili inkubaciju, i hrane mlade tek kada su već napola odrasli. Pesma mužjaka je ponavljanje metalnih zvukova, obično nalik na zvecanje ključeva, koje dopire iz niskog grmlja, ograde, ili sa telefonske žice. Gnezdo se pravi od trave, poravnato dlakama kose ili finom travom, i obično se nalazi na zemlji. Prosečno leglo broji 4, ali obično varira od 3 do 5, ponekad i 6 mladunaca.

Barska strnadica
Emberiza schoeniclus

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Tip: Chordata
  • Klasa: Aves
  • Porodica: Emberizidae
  • Vrsta: Emberiza schoeniclus

Opšti opis

Barska strnadica Emberiza schoeniclus je ptica srednje veličine, dugačka 13.5-15 cm, sa malim ali čvrstim kljunom. Mužjak ima crnu glavu i grlo, beli vrat i donje delove tela, i tamno braon liniju na ledjima. Ženka je mnogo tamnija, sa braon linijom na glavi, i sa više linija ispod.

Karakteristike

Rasprostranjena je širom Evrope i takodje u umerenim i severnim delovima Azije. Većina ptica zimi migrira, ali one u blažim regionima juga i zapada su stanarice. One su obično u trščanim predelima i takođe u suvim, otvorenim regionima kao što su tresetišta. Pesma vođe se sastoji u zujanju koje se ponavlja. Njihova prirodna hrana su insekti, kada hrane mlade, a inače su to razna semena. Gnezdo, u koje se polaže 4-7 jaja, je u grmlju ili trski.

Snežna strnadica
Plectrophenax nivalis

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Tip: Chordata
  • Klasa: Aves
  • Porodica: Emberizidae
  • Vrsta: Plectrophenax nivalis

Opšti opis

Snežna strnadica, Plectrophenax nivalis, ponekad kolokvijalno zvana pahulja, je prilično velika strnadica, dužine 15-18 cm, sa rasponom krila od 32-38 cm, i težinom od 26-50 g. U letu je lako prepoznatljiva zbog svojih upadljivih belih pramenova na krilima. Mužjaci su obavezno sa potpuno belim perjem, i sa crnim leđima, dok su ženke sivo-crne na mestima gde su mužjaci uglavnom crni. Zimi je perje kod oba pola istačkano belim i crnim pegama, s tim što mužjaci imaju više belih tačaka nego ženke. Kljun im je žut sa crnim vrhom, a kod mužjaka, tokom leta potpuno crn.

Karakteristike

Ona je u stvari specifičnost Arktičkih predela, i uzgaja se širom severne hemisfere. Postoje male izolovane populacije ovih ptica na nekim visokim planinama južno od Arktičkog regiona, gde spadaju Škotske i Aljaske planine. Nijedna druga slična vrsta, izuzev gavrana, ne može opstati na zimi kao što može snežna strnadica. Zov ovih ptica je prepoznatljivo pištanje i tipično cvrkutanje. Grade svoje prostrano gnezdo u pukotinama stena. Jaja su plavo-zelena, na nekim mestim i braon. Mladunci se izležu za 12-13 dana, sposobni su za let već posle 12-14 dana. Ova ptica je veoma blisko povezana sa Beringian McKayovom strnadicom, koja se razlikuje samo po tome što ima još više belog perja. Ova vrsta, zbog velikih populacija, nije ugrožena za sada. Inače pokazuju pomalo strah od ljudi, a često se gnezde oko građevina u Arktičkim regionima, gde mogu da se hrane zrnevljem i otpatcima namenjenim za njih. Stanovišta su im tundre, močvarne oblasti bez drveća, i gole planine. Ove ptice su selice, zimuju nedaleko od juga, u severnim temperaturama, obično na peskovitim obalama, stepama, prerijama, ili nižim planinama, a nešto ređe na farmama strnjike. Zimi formiraju jata. Tokom poslednjeg ledenog doba, snežna strnadica je bila široko rasprostranjena po celoj Evropi.

Podvrste

Postoje četiri podvrste, koje se malo razlikuju u perju mužjaka.

  • Plectrophenax nivalis nivalis
  • Plectrophenax nivalis insulae
  • Plectrophenax nivalis vlasowae
  • Plectrophenax nivalis townsendi

Strnadica žutovoljka
Emberiza citrinella

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Tip: Chordata
  • Klasa: Aves
  • Porodica: Emberizidae
  • Vrsta: Emberiza citrinella

Opšti opis

Strnadica žutovoljka Emberiza citrinella je ptica dugačka 15.5 17 cm, i sa debelim kljunom. Mužjak ima svetlo žutu glavu, žute donje delove trupa, i tamno braon ledja. Ženka je mnogo prostija, i tamnija ispod.

Karakteristike

Strnadica žutovoljka je rasprostranjena širom Evrope i većim delom Azije. Strnadica žutovoljka naseljava Novi Zeland 1862. godine, a sada je uobičajna, i rasprostranjena u tom predelu. Ona je sada verovatno više rasprostranjena u Novom Zelandu nego u Evropi, gde je u ozbiljnom padu (u Velikoj Britaniji ova vrsta je opala za 54 posto u razdoblju od 1970. do 2003.). U Evropi i Aziji većina ptica su stanarice, ali neke sa dalekog severa zimi migriraju na jug. Uobičajno je da sve vrste na otvorenim prostorima, sa niskim žbunjem i malim drvećem zimi formiraju mala jata. Njihova prirodna ishrana sastoji se od hranjenja mladunaca insektima, i jedenju semena. Gnezde se na zemlji, i polažu 3 - 6 jaja, sa karakterističnim šarama za ovu vrstu. Obično se nalaze na ravničarski obradivom i mešovito poljoprivrednom zemljištu, za vreme veće dostupnosti semenima.

Literatura

  • Velika enciklopedija životinja, ZMAJ, zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Novi Sad, 2003.

Linkovi

Pripremio: Uroš Pupavac, IV-5

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |