Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Ekologija

Labud
Cygnus olor

Taksonomija

  • Carstvo:Animalia
  • Kolo:Chordata
  • Razred:Aves
  • Red: Anseriformes
  • Porodica: Anatidae
  • Rod: Cygnus
  • Vrsta: Olor

Opšti opis

Grbavi labud (Cygnus olor), zove se još i crvenokljuni labud. Ova vrsta ludova rasprostranjena je u celoj Evropi, u Rusij ina istoku sve do Kamčatke, u Africi a uvezeni su i u Severnu Ameriku. Zastupljena je i u našoj zemlj igde se isključivo može videti zimi. Zimi se okupljaju u jata od po sto i više primeraka. Tokom leta, u jatima se okupljaju samo primerci koji se ne gnezde. Par crvenokljunih labudova uspostavlja i brani svoju teritoriju u periodu gneždenja, u martu ili aprilu. Tada su mužjaci veoma agresivni i na svakog uljeza koji im upadne na teritoriju energično poteraju. Znaju čak napasti i povrediti ljude, mogu biti i sključivo opasni za malu decu. Životni vek labudova se s sigurnošću ne može tačno utvrditi. Žive otprilike od 19 pa do 50 godina., nekad čak i više od toga.

Grbavi(crvenokljuni) labudovi su među najtežim letećim pticama, mužjaci teže oko 12 kg, a ženke više od 9 kg, čak je zabeležen podatak da postoji mužjak koji ima skoro 23 kg. Odrasli labudovi su između 125 do 170 cm dugački, a raspon krila im je 200-240 cm. Visina na tlu može biti preko 1,2 m. Kad hoće da poleti, prevali dvadesetak metara udarajući po površini vode krilima i nogama da bi tako razvio brzinu. U letu postiže brzinu od 100 km\h. Mužjak je nešto krupniji od ženke, a polovi im se ne razlikuju ni po boji ni po obliku. Medjutim kad mužjak dostigne spolnu zrelost, ukrasna "kvrga" na glavi mu je krupnija i "jača" nego kod ženke i ponašanje mu je drugčije, a i oglašava se s "puhanjem". Glava im je okrugla a vrat dug i vitak, blago savijen, njime labud dopre do muljevitog dna, a da ne mora zaroniti, zato se kaže da je labud “plovuša”. Noge su im crne a perje im je snežnobele boje i mogu satima ostati na vodia da se ne smoče. Noge su im postavljene "duboko" odnazad što im olakšava plivanje, naštrb hodanja po tlu kojiim zadaje probleme. Stoga se na kopnu nerado kreću iako ih ishrana zelenom sočnom travom zna često izmamiti van vode. Kada plivaju, često drže krila u polu uzdignutom stanju a upravo taj položaj daje ptici izuzetnu eleganciju. Perje im je zastićeno masnoćom koju izlučuje žlezda smeštena kraj repa. Kad zatreba, labud vrhom kljuna uzima tu masnoću i njome premazuje perje.U unutrašnjosti kljuna imaju listiće slične sitnim testerama.Tim svojim pljosnatim kljunom čeprka ispod kamenčića na dnu, prekopava mulj i dok je hrana zadržana pomoću listića, voda i blato izlaze kroz razmake izmedju njih. Kljun im je crvenonarandžaste boje, nazubljen i oivičen crnom linijom sve do grbe koja se nalazi pri osnovi kljuna, pa se zbog toga naziva

Stanište

Naseljavaju isključivo agrarna i vlažna zemljišta, urbana mesta, jezera, morske obale, tokove reka itd. Crvenokljuni labudovi iskorišcavaju različite vodene površine, uključujući bare i lagune. Osvežavaju se i u močvarama, rečnim zalivima i jezerima. Tokom toplih meseci, svoje vreme provode na plitkim vodama. Zimi kada se plitke vode zamrznu, menjaju stanište i sele se u dublje vode.

Gnezdo

Gnezdo grade oba pola, mužjak donosi materijal za gnezdo a ženka ga slaže i oblikuje. Grbav labudovi su monogamni i koriste ponovo isto gnezdo svake godine, popravljajući ga samo po potrebi. Izgradnja gnezda traje oko 10 dana. Obično se nalazi na obali, u blizini vode. Prečnik gnezda se kreće od 1 do 2 m, a visina 60-80 cm, ali i do 4 m ako je gnezdo na vodi. Sakupljaju trsku, granje i različito vodeno bilje i sve to nabacaju na jedno mesto dok ne nastane prostrano gnezdo zdelastog oblika. Ženka labud iščupa malo svog paperja da bi ležaj u gnezdu bio što mekši.

Razvoj

Ženka snese 3-8 bledozelenih jaja u razmacima od 48 časova. Jaja su zatupljena sa oba kraja i prevučena krečnom skramom dok su sveža. Kako period inkubacije odmiče, jaja postaju izgrebana i dobijaju smeđe tufne. Na jajima leži samo ženka, 5-6 nedelja, nakon čega se izležu labudići. Na samom izlasku iz ljuske vazduh im brzo osuši paperje i oni se tada počinju kretati. Kad dodirnu vodu, pokreću noge i plivaju a da im niko ne mora pokazati kako se to radi. U petom mesecu prvi put polete. Smatraju se već odraslima i počinju živeti samostalnim životom. Mladunci nisu sasvim bele boje kao odrasli oni su sivosmedje.U prvoj godini života kljun im je crn a ne narandžast. Tokom prve zime i proleća, mladunci dobijaju sve više belog perja i počinju da liče na svoje roditelje. Potpuno belo perje dobijaju posle druge godine.

Ishrana

Obično se vidjaju na vodi, ali su često i na plovnim livadama, gde se hrane. Hrane se vodenom vegetacijom i to do dubine ne veće od 1 m., zatim jos i lišcem, stabljikama, korenjima.Na jelovniku im se povremeno mogu naći i sitne životinje kao što su žabe, punoglavci, puževi, crvi, insekti injihove larve.

Obaveštenje

Labudovi su u našoj zemlji pre nešto više od 10 godina proglašen za prirodnu retkost. Zakonom su se zabranila hvatanja i ubijanja labudova kao i uništavanja njihovih prirodnih staništa. Medjutim, neki ljudi se ne pridržavaju zakona, hvataju ih i ubijaju ali sada sa sigurnošću se može reći da su manje ugroženi. Njihov broj se u toku jedne decenije povećao za desetak puta i to zahvaljujući povećavanju broja prirodnih staništa kao što su ribnjaci, bare.

Literatura

  1. mala britanika
  2. mala enciklopedia životinjskog carstva

Linkovi

Pripremila: Kustura Dragana, IV-3

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2012 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |