Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Ekologija

Orao Mišar
Buteo buteo

Taksonomija

  • Carstvo (Regnum) : Animalia
  • Tip (Phylum) : Chordata
  • Razred (Classis) : Aves
  • Red (Ordo) : Falconiformes
  • Porodica (Famillia): Accipitridae
  • Rod (Genus) : Buteo
  • Vrsta (Species) : Buteo buteo

Opšti opis

Mišar naraste u dužinu od 50 do 56 santimetara. Raspon krila iznosi mu 120 do 125 santimetara. O njegovoj boji teško možemo reći nešto što bi imalo opštu vrednost, jer se ona tako menja da retko nalazimo dva potpuno jednako obojena primerka. Pojedini mišari su jednolično smeđastocrni, sa prugama po repu, drugi su smeđi na gornjem delu tela, grudima i nogama, a inače imaju na svetloj smeđastosivoj podlozi poprečne mrlje, treći su svetlosmeđi sa uzdužnim prugama osim na repu, neki su žućkastobeli sa tamnijim krilima i sa mrljama na grudima i na repnim perima, i tako dalje.

Rasprostranjenost i stanište

Područje rasprostranjenosti mišara ne prelazi mnogo granice Evrope. Izvan Evrope opažen je u Turkestanu, i preko zime u severnoj Africi. U Velikoj Britaniji gotovo je iskorenjen, ali u južnoj Skandinaviji, srednjoj Evropi i srednjoj Rusiji, Danskoj, Nemačkoj i podunavskim zemljama je, naprotiv, jedna od najčešćih grabljivica. U srednjoj Evropi ostaje obično i za vreme zime, a iz severnih delova Evrope veći deo ptica u jesen se seli, i to u septembru i oktobru, a vraća se u njih u martu ili aprilu. Za vreme seobe skupljaju se mišari u družine od dvadeset do sto komada, koji doduše zajedno lete u istom pravcu, ali nikako ne sačinjavaju jato već se raspodele po površini od nekoliko kvadratnih kilometara. Mišari lete polako i većinom prilično visoko, ali ipak nalaze uvek vremena da se po pola sata uzdižu u širokim krugovima. Vraćajući se kući po nekoliko dana zadržavaju se na mestima na kojima nalaze dovoljno hrane, a zatim opet putuju dalje. Kao stanište odabira par mišara šumu, najradije takvu koja leži blizu polja i livada, ali ga nalazimo i u jako prostranim šumama, a isto tako i na planinama.

Ponašanje i navike

Uvežbani posmatrač prepoznaće mišara na prvi pogled bez obzira na to da li ovaj sedi ili leti. Obično sedi uvučen u sebe, ili perje mu nije priljubljeno uz telo. Voli da sedi na jednoj nozi dok drugu savije i podvuče pod perje. Kamen, mala humka zemlje ili drvo koje je odabrao kao odmaralište, istodobno mu služe kao i stražarnica sa koje razgleda okolinu. Leti polagano, ali lako, gotovo nečujno i duge pruge prevaljuje lebdeći. U lovu se često duže vremena zadržava na istom mestu, naglo tresući krilima da bi ga što bolje pretražio, i li da tačnije uoči životinju koju je opazio napadajući plen sakuplja krila i baca se strmoglavce prema zemlji, sasvim iznad zemlje opet raširi krila, a ponekad leti još nekoliko koraka iznad zemlje i sa ispruženim kandžama hvata plen. Kad obično lovi retko se diže na veće visine, ali u proleće, pogotovo za vreme parenja, uzdiže se jako visoko i ispoljava takve veštine u letu kakve ne bismo od njega očekivali. Zaista je divan prizor kad oba stara mišara pod vedrim proletnjim danima, a i kasnije, izvode lepe krugove iznad šume. Njihov glasni zvonki "hie", još pojačava lepotu te slike. Kad dovoljno dugo pokažu svoje veštine u letu, jedna ptica skuplja krila i baca se naglavce u šumu da vazduh zašumi oko nje, a druga se smesta baca za njom. Glas mišara podseća na mačije mjaukanje. Od čula mu je najbolje razvijem vid, ali izgleda da su mu i duševne sposobnosti dobro razvijene. I slobodni i zarobljeni mišari često nam pružaju dokaz velike razboritosti, lukavstva i prepredenosti. U Republici Srbiji je zaštićena vrsta, zabranjen je bilo kakav lov ili hvatanje.

Ishrana

Mišar prolazi slično kao i lisica. Svaku grešku mu teško zameraju, a korist koju nam donosi redovno podcenjuju. Neki lovci smatraju mišara za najštetniju pticu grabljivicu pa ga ogorčeno progone. Istina je, međutim, da mišar hvata miševe, pacove, hrčkove, zmije, žabe, insekte i kišne gliste, svakako i mlade zečeve, a zna da uhvati i ubije ponekog strarog, bolesnog ili ranjenog zeca. Ponekad hvata i mlade jarebice, a ako je dovoljno spretan, može preko leta i jeseni da uhvati i zdrave, odrasle jarebice ili fazane. Osim pomenutih vrsta divljači donosi mladima krtice, zebe, ševe, kosove i druge mlade ptice koje može da uhvati. Sve to ne možemo poreći, a ni to da, isto kao i lunje, jede jaja divljih pataka i drugih lovnih ptica. Njegova glavna hrana, međutim, ipak se sastoji od svih vrsta miševa, pacova, hrčaka, voluharica, žaba, skakavaca i drugih insekata, dakle životinja koje su za nas ili jako štetne ili ih, kao što je žaba, ima toliko mnogo da se gubitak od nekoliko primeraka uopšte ne može primetiti.

Razmnožavanje

Mišar gradi gnezda visoko na drveću u šumi, ravnicama, planinama i kamenjarima. Gnezdo gradi uglavnom u četinarima na visini od 6 do 30 metara visine. Grade ih suvim granama drveta, korenjem i grančicama. Unutar nižu zeleno lišće sa drveća što su našli u okolini. Ženke polažu od 3 do 4 jaja u redovnim intervalima od 2 do 3 dana. Mužjak zamenjuje ženku, ako ona napusti gnezdo povremeno, on donosi hranu i odleži svoje vreme na jajima. Gleda lokaciju za lov dok leti. Inkubacija traje oko 35 dana do izleganja pilića. Mladunčad su prekriveni perjem braonkasto sive boje, nešto tamniji oko očiju i belim grudima. Perje uglavnom izraste za 12 dana. U početku mlade ženke su različitih veličina, ali količinom hrane koju roditelji donose ta razlika se evakuiše. Mlade ženke su nešto manje od mužjaka, pa se dešava da nekad i skončaju život tako što ih zgaze još u gnezdu.

Literatura

  1. Alfred Edmund - Brem, Otokar Keršovani, 1967. godina
  2. Enciklopedija "Divlji svet", Zavod 1991. godina

Linkovi

Pripremio: Uroš Polovina, IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2012 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |