Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Velika čigra
Sterna caspia

Taksonomija

  • Carstvo (Regnum) : Animalia
  • Tip (Phylum) : Chordata
  • Razred (Classis) : Aves
  • Red (Ordo) : Charadriiformes
  • Porodica (Famillia): Sternidae
  • Rod (Genus) : Sterna
  • Vrsta (Species) : Sterna caspia

Opšti opis

Ona je najveća čigra na svetu sa dužinom od 48 do 56 cm, rasponom krila od 127 do 140 cm i težine od 574 do 782 grama. Odrasle ptice imaju crne noge i dugi, debeli, crveno-narandžasti kljun sa malim crnim vrhom. Imaju belu glavu sa crnom kapom, dok su im vrat, stomak i rep takođe beli. Leđa i gornji deo krila je svetlo sive boje, a donji deo krila bleda sa tamnim primarnim perjem. U letu rep je manje odvojen nego kod drugih čigri a donja strana krila je crna. Tokom zimskih meseci, crna kapa je i dalje prisutna (za razliku od ostalih čigri), ali sa nekim belim tragom na čelu. Poziv je glasan poput graktanja kod čaplji.

Rasprostranjenost

Njihova staništa su velika jezera i okeani, obale u Severnoj Americi (uključujući i Velika jezera), i na lokalnom nivou u Evropi, uglavnom oko Baltičkog i Crnog mora, Aziji, Africi i Australiji (Australija i Novi Zeland). Severnoameričke ptice migriraju na jug, na zapadne obale Indije i najsevernije tačke Južne Amerike. Evropske i azijske čigre su zimi u starom svetu tropa. Afričke i australijske se sele na jako kratke udaljenosti. Globalne populacije je oko 50 000 parova, brojevi u većini regiona su stabilni, ali populacija Baltičkog mora, koje je 1990. godine bilo oko 1 450 je u opadanju i zaštićena je.

Ishrana

Velika čigra se uglavnom hrani ribom, po koju roni, tako što leti visoko iznad vode i onda brzinski uranjaju. Oni takođe ponekad jedu i velike insekte, mlade i jaja drugih ptica i male glodare. One mogu da lete i do 60 km od uzgoja kolonije da uhvate ribu, i to često ribe na slatkovodnim jezerima, pa i na moru.

Razmnožavanje

Razmnožavanje u proleće i leto, polaže se od jednog do tri zeleno-svetlo plava jajeta. Oni se gnezde ili zajedno u kolonijama ili u mešovitim kolonijama sa drugim čigrama. Gnezdo je na terenu između šljunka i peska, ili ponekad na vegetaciji, do inkubacija traje od 26 do 28 dana. Ptići su promenljivog perja, od svetlo krem do tamnije sivo-braon, ova varijacija pomaže odraslima u prepoznavanju svojih potomaka pri povratku u koloniju od putovanja u potrazi za hranom. Fledging se javlja posle 35-45 dana.

Literatura

  • 1. Alfred Brem, "Život životinja", Narodna knjiga, Beograd 1953.
  • 2. "Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.

Linkovi

Slike

  1. Slika
  2. Slika
  3. Slika

Pripremio: Marko Strika, IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |