Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Ekologija

Kormoran
Phalacrocorax Pelecaniformes

Taksonomija

  • Kormoran
  • Phalacrocoracidae
  • Carstvo: Animalia
  • Razred: Aves
  • Red: Neornithes
  • Rod: Phalacrocorax
  • Vrsta: Pelecaniformes

Opšti opis

Odrasli kormorani su uglavmom crne boje, ponekad crne i bele, a često i sa ugasito bronzanim i zelenkastim prelivima na tamnom periju. U dužini mogu dostizati razmere od 45 - 90 cm, a neke vrste i do jednog metra, i slični su dugovratim patkama. Kljun, inače dosta sličan kljunu tropske morske ptice fregate, liči na oštru kuku, tanak je, i bočno sužen, na odraslima se skoro ne mogu videti nosni otvori. Kratke, snažne noge nalaze se na zadnjem delu trupa tako da ptice hodaju izvanredno nespretno i nesigurno. Četri prsta su spojena širokom plovnom kožicom. Najčešća boja očiju je zelena. Veoma su društvene ptice, prilikom letenja prave "potkovicu". Kormoran leti brzinom od 60 kilometara na čas, roni na dubinu od 13 metara a uz pomoć vazdušnih struja neprekidno može da leti i po 1.000 kilometara. Kormorani su najorganizovanije ptice u ptičjem svetu. Oni love u grupama, inteligentni su, lupaju krilima po vodi i tako nateraju ribu na površinu.

Rasprostranjenost

Kormorani ili vranci, kako ih obično nazivaju u Starom svetu, su skoro kosmopoliti pošto se sreću na svim jezerima i obalskim područijima sveta. Veoma su ozloglašene ptice u područijima koja naseljavaju. Velike kolonije za gnežđenje koje se nalaze u sušnim predelima su od izvanrednog ekonomskog značaja za čoveka. Dobar primer za ovo je peruvijski ili guano kormoran (Phalacrocorax bougainvilli) čiji se areal pruža duž zapadne obale centralne i Južne Amerike do Čilea, dok se gnezdi na ostrvima obuhvaćenim Humboltovom strujom južno od ekvatora, ovaj Kormoran nazvan je najdragcenijom divljom pticom na svetu. Druga vrsta od koje potiče guano nalazi se kraj južnih obala Afrike, to je kaplandski Kormoran (P. capensis), manja sasvim crna ptica sa žutom gularnom kesom. Četrnaest vrsta kormorana obuhvataju krupne ptice sa crnim perjem kako sa leđne, tako i sa trbušne strane. Rasprostranjene su u obe hemisfere severnoj i južnoj. U daljih jedanaest vrsta spadaju krupni Kormorani, srednjih ili manjih razmera, crni sa leđne i sa trbušne strane Oni su rasprostranjeni samo u južnoj hemisferi. U prvoj grupi se nalazi i obični Kormoran ili veliki vranac ( P. carbo) koji ima izuzetno veliku rasprstranjenost, to je najkrupniji poznati Kormoran i dostiže ukupnu dužinu od jednog metra. Ovo je vrsta koju u Indiji i Kini koriste za ribolov. Veoma sličan po izgledu je japanski kormoran ( P. capillatus) koji se gnezdi u severoistočnoj Aziji, Japanu i Koreji. U manju vrstu iz Starog sveta spada manji Aristotelov Kormoran (P. aristotelis) iz Evrope i Severne Afrike. Jedinstveni kormoran neletač (Nannopterum harrisi) živi na ostrvu Galapagosu. U Severnoj Americi je najrasprostranjenija vrsta ušati kormoran ( P. auritus) koji se često gnezdi u velikim kolonijama svuda po Aljasci, Kanadi do ostrva na severnom Atlantiku i daleko na jugu do Bahama i centralne Amerike. Tipični predstavnik manjih belogrudih kormorana je plavooki kormoran (P. atriceps), sa svetloplavim golim poljima na licu. Ova vrsta se gnezdi u subantarktičkom području i na ostrvima pored južnih predela Južne Amerike. Širom južne hemisfere javljaju se drugi belogrudi Kormorani. Među njima se nalazi i šareni Kormoran ( P. varius) iz Australije, Tasmanije i Novog Zelanda, koji je najčešća vrsta u tom delu sveta. Druga vrsta, najmanja u ovoj porodici, je mali šareni Kormoran ( Halietor melanoleucus) koji naseljava područja od Malezije do Nove Gvineje, Australije, Novog Zelanda i ostalih ostrva. Tu spada i pegavi Kormoran (Phalacrocorax punctatus) sa obala Novog Zelanda. Nisu više retka vrsta u Evropi, pa se ne nalaze na spisku u "crvenoj knjizi". Kod nas, međutim, zakonom je i dalje zabranjen lov na ovu vrstu ptica, čija je jedna od većih kolonija u Srbiji nastanjena upravo u Carskoj bari .

Stanište

Iako se sreću u slatkim vodama, oni najvećim delom love ribu u slanoj vodi i to retko kada daleko od kopna. Kormorani, kao i pelikani, nisu posebno izbirljivi u odnosu na mesto gnezđenja, često se sreću u kolonijama sa ostalim vodenim pticama. Najveći broj gradi gnezda na vrhovima zaravnjenih stena ispranih morem ili na nasipima, ali u drugačijim uslovima grade gnezda po šibljacima ili čak na drveću. Više kopnenih gnezda obično je postavljneo jedno blizu drugog, a sagrađena su, uglavnom, od morskih biljki i guana. U jednoj koloniji sreće se različiti broj gnezda od dvanaestak do na desetine hiljada.

Ishrana

Veći deo njihovog plena sastoji se od "nekorisne" ribe i jegulja koje, kako to već ribari znaju, vrlo spretno kradu iz ribarskih mreža. Procenjeno je da u koloniji kormorana u vreme razmnožavanja potrebno ukupno 750.000 kilograma ribe, ova količina jegulja i smuđa predstavlja jednu desetinu ukupne količine ovih vrsta riba koju ulove na istim lovnim područjima ribari u komercijalne svrhe. Veoma su društvene ptice, u lovu obično lete nisko iznad vode u manjim grupama ili većim povesmima i linijama ili čak u vidu oštrog slova " V". Pokreti krila su im postojani, tokom letenja glava im je ispružena unapred i lako naviše koristeći oba krila i noge čiji su prsti obrasli plovnom kožicom. Ponekad rone veoma duboko i teraju ribu na površinu gde je lakše hvataju. Brzo ulaze u podvodne špilje, promiču pored stenja i morskog dna, goneći račiće i ribu. Lupaju krilima po vodi i tako mame ribu na površinu. Jedna mami ribu, druga ptica je hvata, i tako naizmenično dok se site ponovo ne vinu u visine. Kormorani ne mogu gutati svoj plen ispod vode. Međutim, oni uspešno love ribu u rečnoj vodi koja može biti toliko mutna i potpuno neprozirna. Ova sposobnost je bila osnova verovanju da kormorani, u slučaju da ne mogu koristiti čulo vida, sluhom pronalaze svoj plen. Kao i pelikani, neke vrste Kormorana love grupno, veći broj ptica pregrađuje rečni tok ili opkoljava jata riba. Kormorani ne mogu dugo da ostanu u vodi ili da spavaju na vodenoj površini, pošto im perje nije nepromočivo tako da se ubrzo nakvasi. Čak i posle kraćeg ronjenja moraju da suše perje, stoga se često izlažu suncu raširenih krila.

Razmnožavanje

Kormorani su relativno tihe ptice, osim za vreme udvaranja i parenja puštaju oštre krike i kreketave glasove. Kod nekih vrsta mužjak prikuplja materijal za gnezdo dok ga ženka gradi i uobličava. Oba roditelja dele dužnosti oko ležanja na jajima, nege i ishrane mladunaca. Kormoran polaže dva do četiri (ponekad i do sedam) duguljasta, ovalna jajeta i to obično svakog dana po jedno, ona su u početku bledoplavičasta ili zelenkasta ali se uskoro prevuku krečnjakom. Trajanje ležanja na jajima iznosi oko 25 dana, gajenje mladih nešto manje od tri nedelje. Prvih dana rodtelji hrane ptiće ubacivnjem hrane u kljun. Kasnije, mladunci uvlače kljun u ždrelo roditelja i odatle crpu hranu. Kad se izlegu ptići su goluždravi, ali uskoro ih pokrije tamni pokrivač perja. Perje mladunaca je, uglavnom, mrke boje, kod nekih vrsta definitivno perje izraste tek posle četiri godine. Kod odraslih Kormorana perje oba pola je jednaka. U samom početku sezone razmnožavanja i mužjak i ženka dobijaju svadbenu odeću. U zavisnosti od vrste, ona se sastoji od izduženih, pa čak i dvostrukih perjanica koje rastu sa čela i temena, zatim čuperaka i lepezastih perastih rogova i izduženog ukrasnog perja prošaranog među običnim perjem vrata i bokova. Pre no što mladunci dobiju svoju pernatu odeću odrasli počinju da se mitare i gube ovo svadbeno ruho.

Neprijatelji

Kormorani su izuzetno inteligentne ptice, te zbog toga nemaju svog predatora, odnosno prirodnog neprijatelja, što je i osnovni razlog njihovog brzog razmnožavanja.

Pripremila: Ivana Marinović, IV-1

    Literatura
  1. "Ptice"- E. Tomas Gilard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.
    Linkovi
  1. glas-javnosti.co.yu
  2. moj dunav
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2012 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |