Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Crvenogrli nor
Gavia stellata

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Podcarstvo: Chordata
  • Klasa: Aves
  • Red: Gaviiformes
  • Familija: Gaviidae
  • Rod: Gavia
  • Vrsta: G. stellata

Opšti opis

Crvenogrli nor ili crvenogrli gnjurac (Gavia stellata) je primorska ptica selica pronađena na severnoj hemisferi; gnezdi se prvenstveno u Artičkim regionima, a zimu provodi u severnim priobalnim vodama. On je najšire rasprostranjeni član porodice norova ili gnjuraca. Dužine od 55 do 67 cm, Crvenogrli gnjurac je najmanji i najsvetliji od svih gnjuraca. Zimi je gotovo neopisiv, izbledelo sive boje, skoro bele. Tokom sezone parenja stekne poseban, crvenkasti ukras na vratu, zbog čega i nosi ovaj naziv. Riba čini najveći deo njegove ishrane, ali ponekad jede i vodozemce, beskičmenjake, pa čak i biljke. Monogamna je vrsta i uglavnom je dugo u vezi sa istim partnerom. Oboje učestvuju u izgradnji gnezda, leže na jajima i hrane mlade. Crvenogrli gnjurac ima veliku svetsku populaciju, i od visokog je globalnog značaja iako su mu neke populacije u opadanju. Izlivanja nafte, degradacija staništa, zagađenje i ribarske mreže spadaju među glavne probleme sa kojima se ova vrsta suočava. Prirodni predatori - uključujući razne vrste galebova, i obe, crvenu i artičku lisicu, uzimaju jaja i mlade. Vrsta je zaštićena velikim brojem međunarodnih ugovora.

Taksonomija

Prvi put opisan od strane Danskog prirodnjaka Erika Pontopidana 1973, Crvenogrli nor je monotipična vrsta bez posebne podvrste uprkos velikom Holartičkom asortimanu. Pontopidan prvobitno postavlja vrstu u sada nefunkcionalni rod Colymbus koji je sadržao gnjurce i norove. Međutim 1788. nemački prirodnjak Johan Rejnhold Forster shvata da su gnjurci i norovi dovoljno različiti da formiraju različite rodove, i premešta Crvenogrlog nora (i sve druge vrste norova) u njihov sadašnji rod.

Razmnožavanje

Crvenogrli nor je monogamna vrsta sa dugoročnom povezanošću među parovima. Oba pola grade gnezdo, koje je plitko i uglavnom od mulja i biljaka, a ponekad i od perja, postavljeno na oko pola metra od obale jezera. Ženka izleže dva jaja na kojima leži 24-29 dana. Jaja su zelenkaste ili maslinasto-braonkaste boje prošarana crnim tačkama vežičine 75 x 46mm. Mladi se rađaju sa otvornim očima. Oba roditelja ih hrane u početku sa malim vodenim beskičmenjacima a kasnije sitnom ribom sa 38-48 dana. Ornitolozi se ne slažu oko toga da li odrasli nose mlade na leđima dok plivaju. U divljini, najpoynatiji Crvenogrli nor živeo je više od dve decenije.

Ponašanje

Zbog specifične građe nogu, Crvenogrli nor nije sposoban da hoda po tvrdom tlu, ali zato može da se odguruje. Oni su jedina vrsta norova koja je sposobna da poleti direktno sa tla. Ako je uplašen potopi telo i samo glavu pokazuje iznad vode. Crvenogrli nor je dnevni migrant koji putuje pojedinačno ili u grupama, često visoko iznad vode. Jak je letač i može da razvije brzinu od 75-78 km/h. Kao i svi ostali članovi ove porodice, Crvenogrli nor prolazi kroz procese menjanja perja tako da u jednom periodu bude 3-4 nedelje nesposoban za letenje. Međutim, za razliku od svih ostalih norova koji se mitare krajem zime, on gubi sposobnost letenja u jesen.

Literatura

  1. "Život životinja" - Alfred Brem
  2. "Ptice Srbije" - Javor Rašajski
  3. "Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga Zagreb, 1968. godina
  4. Encarta Reference Library

Linkovi

Pripremila: Bobić Snežana, IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |